Време

СТРАНА 8

ВРЕМЕ

Среда, 5 февруар 1941

ЗШШВДД^ИИДНшГжитГ

РТ Поштанска пггедионица закључила 1в својв ратуна за 1940 годину са врло успешнкм резултатима. Њен рачун изравнања н рачун губитва н добнтка преглвдани су и одобрени од стране Главне контроле. Баланс за 1940 г. показује чист добнтак у износу од 114,284.967.12 динара (за 35,578.648.83 динара више него у претходној години). Чековна служба Отворено је 710 нових чековних рачуна, н тако је н>ихов број повећан на 26.093 рачуна. Сума чековног промета повећала се за 33^" према претходној годинн н достигла 134.776,169.574 динара. Још у ввћој мври порасли су улози по чековним рачунима (за 65 % ). Улози износв крајем године 3.343,943.558 динара. Плаћања путем преноса вршено је за 59.53' 5 ' цвлокупног чековног промета према 56.65 од сто у претходној години. Чековна служба функционисала је одлично током целе године. То је дало повода све већем ннтензивирању чековног промета у нашој земљи. Промет Попгганске пггедиовице са иностранством је у стагна. цији. елн из Америке сУ и даље стизале пошиљке наших нсељеннка: >*купно ЗС"-359 долара = 20.492 432 динара.

ло је крајем подине 2 088 554 181 динар. У марту пр. г- Попгтанска штедноница нзвршила је из. једначење каматне стопе по текућнм рачунимв према врстама креднта. па је раннју највећу каматну стопу сма&нла од 7 на 6% годишн.е Уједно је присту. пила постепеној ликвидаци.и раниј"е одобрених кредита- Између новоодобрених крелитв нарочито су важнн .гредити за стварање резерви жнвотних намирница у нашим највећим градовима и креднтн сеоским општинама за подизање телефонскнх линијаТоком године издато је 3 623 зајма на залогу државних хартија од вредности и акција Народне банке и Привилеговане аграрне банке Стање тих >лом. бардннх« зајмова износи крајем године 46-177 558 дннара- Међу новим зајмовима нздат је већн броЈ зајмова уз специјално повољиије услове ратннм добровољ цима на залогу државних обвез. ннца које су дсбнли ?место додељивања земље На тај начин помогнути су добровољци да сво. је газдинство снабдевају потребиим справама. стоком и семеном. де докупе земљипгга или да по. дигну најпотребније зградеУ прошлој години Пспгганска пгтедноница набавила Је за ди_ нара 110.971910 различних хартија од вредности. првенствено

Тргорина

ПОРТУГАЛСКИ ИЗВОЗНИЦИ НУДЕ КАФУ. ЈУЖНО ВОЋЕ, ЧОКОЛАДУ, ПЛУТУ. ПАМУЧНО ПРЕДИВО, КОНОПЉУ. ВИНО, САРДИНУ И ДРУГЕ РАЗНЕ АРТИКЛЕ Загреб. 3 фебруара- — Порту галска извозна предузећа упутила су преко загребачкв Трговинске коморе понуде нашим увозницима за већи број аотикала, на првом месту кафу, јужио воће, чоколаду, плуту. памучно. предиво конопљу, вино, сардину, сољену рибу, и др. Трговинска комора обавесгила

Развнтак пггедае Познато јв да су улагачн По. штанске штедионице махом средн>ег н скромног имовног стања Због поскупљења животних на. мирница тн улагачи могу данас врло мали део својих прихода стављати на књижице. услед чега је прнлив улогв донекле успо. рен- Оснм тога дошло је н у прошлој години до повременог од. лива улога, али је то повлачење заустављено- Укупан пад износн 97,128.244 дннара. Коначно стање. са капиталнсаном каматом. износи 926.277-208 дннара. Већ у де. цембру пр- г. и у јануару о- г> Јгплат« ппедаи Јгдога трајНо рж.-1„ „ говаи „„ „ ои подоу,ј у Лто т 1потоа маиапЛПЈГ аСЛЛАЦ. * Током прошле годнне прнступи. ло је 12-500 нових улагача. тако да се број улагача код Поштанске штедионице пење на 574 238 лнца- Улагачнма је у прошлој години оДобрена камата у износу од 37.004 672 динара- Камата се приписЈ -је у књижице код попгга нли код саме Попгганске ште. дионнце. Кредитно пословање У прошлој. години Поштанска пггедионица је развилв врло живу кредитну активност- Одобрена су 52 нова кредита по текућим рачунима у укупној сј*ми од 1-189.350 900 динара. док >е уга. шено 28 креднта у укупној сумн од 426.157-734 дкнара. попгго сУ потпуно исплаћени- Стање креди-

обтезница државног зајма за јавне радове и земаљску одбрану. па је на тај начнн помогла извођење најважнијих јавних радова- Уплвћене сУ потпуно и све акције Привилегованог а- д. за силосе. да би то друштво мо_ гло подићи потребне снлосе за жнто н вође. Осим тога Поштанска пггедионнца Је откупиле од Прнзнлеговане аграрне банке за 12.500.000 динара њених заложница, које носе сзега 3% квмате, да би тнме олакшала креднтира. ње пољопривреде. Попгганска пггедноннца обратила је велнку пажњу појачавању своје готовине и у томе је потпуно успела. Док је крајем 1939 годнне нмала укупно гото_ внне н држ- бонова 407,579.638 динара. крајем 1940 године ова лнквидна средствв пењу се на 911.032.740 динара. Поред тога резервни фонд в осталн фондови Поштанске штедионипе пораслн су у великој мери. па са дотацијама из прошле годнне износе 276.641.253 дн_ нара. Прнходн н расходн Поштансне пгтедноннце Приходи Попгганске шт«дионнце нагло су се повећалн у про шлој годинн н достигли су суму од 182.351-076 динара. Насупрот томе. расходи су опали за динара 4.264-719 и износе 68.066.108 дннара. Услед овако успешног газловвња и сам чист добнтак повећао се за 45 23%. тако да је достигао суму од 114,284.967 дн_ нара. Поштанска штедионица увек се истицала врло нискнм ре_ жиским трошковнма. који у прошлој години износе 28.346-723 динара. Огписи су такође мнннмалнн. свега 2.255.960 динара. а односе се само на редовно отпи_ сивање од непокретности и инвентара. док ннје бнло губитака на дубнозннм потражнвањима. Биланс Попгганске пггедионице звкључен је са сумом од ди_ нара 4.634.463 163. за 40% више него у претходноЈ години. Укупан промет такође је порастао н достигао је суму од 455 087.103.066 дннара илн просечно сваког рад ног дана 1.516.967-010 дннара. Биланс и рачун губитка и добнтка са деталлшЈим подацима и објашњењнма биће ускоро от_ пгтампани у пословном извепггвју Поштанске пггедноаицв за ' 1940 годГну.

Упозорење млиновима 1 Уредбом о мељави и хлебу од ■ 10 децембра 1940 године предвиђено те да од 15 децембра 1940 годнне сви млинови V земљн ме_ љу пшеницу твко да од 100 кгпшенице 75 кг. хектолитарске те жине добнјају 85 кг. јединачног просејаног брашна. У >"шурној мељави може се млети сал«о просто непроееЈано брашно. Забрањено је млети бело бовшно. Скређе с е пажња свима млино_ ви^!а у земљи иа горње одредбе. као и на строге санкције (упућивање на принудни бооавак и овд. кокфискацнја брашна произведе ног противно прописима горње Уредбе н новчава казнв до 500 хиљада динара) предвиђене за оне којн се не буду поидржавали помен>-тих прописа. Према свима млиновима који се не буду прндржавали помену_ тих прописа о мељави постЈЂиће се енеогично и свако кршење прописа биће најстрожије кажњено. (Из Министарства снабдеввња н исхране). -

МЗ ЕПШЖИШШЗДПД Знатан пораст оптицаја новчаница у САД

В»шангТои, 4 фебРужР*. — Новчваичнв оптицај у САД кзвосн 69.5 ин лкјардл долара^ односво 527 долара по главн ставовнвка. Оптвцај јв по. ростао за 13 мнлкјардн према рвкордном стаау у 1928 29 г., в првма просвчном у првтходвој годнхн за

та ПО текућим рвчунима износи. мжлијардж полара. Уарон порасту су

Сахрана МИЛОШД РАДОЈЛОВКУ резервног инжешерског мејора

Јучв после подае, на београдсвом Новом гробљу, сахрањен је, уз велнко учепгћв ттријвтељЈ, познаника и ратннх другове, Милош Рвдојловић, резервни инжењерски мајор. Опело су извршн7тн протојврвји г. г. Ннкопа Божнћ и Михвнло Антонијевнћ, сввштвницн р. г. Ввлимир Исаковнћ и Сввтозар Грујнћ и ђакоии г. г. Јвлић х Бибић. Сахрани оу присуствоввли, н»мвђу оствлнх, генервли г. г. Јован Наумовић, Влвдислав Костнћ, Ствван Бошковић, Гвврило Марнкковиђ, Крста Смиљанић, Рвда Поповић. генерал у пеизнјн, Душен Трифуновић, бивши »огниствр, Првдраг Лукић, бивши бви Дрннскв бановинв, Сввтозар Томић, бивши свнвтор, ■ о - вода Коста Пећаанац, Божа и Дупгвн Николвјввић, књитввинцн, као и још много других углвдних личностиСв пок. Милошем, пред црнвом Св. Нилолаје, опростио св први г Милв Павловић, профвсор у пвнлнји, који јв изнео покојников патрнотоки рад и његове заслуге, које је отекао кроз цво свој жнвот. Затнм јв говорио г. Душан Николајввић и иврочито негласно учешће пок. Милоше у свим покретимв за остгобођвње Србијв. У име Сокола говорио је г. др- Милорад Драгић. На крај-у са покојником су св опростили г. Мило Стојвновић, у име соколске »Матицес и г. Иоо Протнћ, у имв прнјвтвл*. Нв гроб су положили венце бчоградски официри, Удружвње резервних официрв и подофнцира, Неродна одбранв, »Правдв«, г. Владе Илић, бивши претседник Бвоградске општине и подорица Кестер. Посмртии естаци покојног Мнлоша Редојловићв пренесени су до гроба на лвфету- Три официра носила су одличја, којим је покојннк одликовен у миру и рату.

у првом реду брнтансж« ратне поруџбкнв н тиме ароузропоаав велвки првлив иовда. Стандардизовање хлеба у Енглеској Амстерда*, 4 ф^бруара. — Мнни старство всхранв објавнло јв преко радна да ћв св у Енгласксј увестн ■ стандарднзованн хдеб«. Нов метални новац у Данској Копевхаг^н, 4 ф^руера. — Крајвм ове иедељв пуштаћв св у оптнцај ков мтални новад од 2 н 5 ереа, којн је нзрађен од алумиииума. Овај металки новад замениће досадаш&н бакарчи новад. Турска ће фабриковати папир за цигарете Царвград, 4 фебРу*Р«. — Минвстар за конополв г. Равф Караденвс :аопшгао јв претставннаима штампе да турска влада првпрвма плаа о подвзаа>у једив фабрикв ангаретист па пира, тако да ћв Турсжа згбудућв пзгребу за оввм папвром, којв јв до;ада увожен из Јутославијв, подмириаатн оопственом пронзводшом.

Привредна делегација Чешко-Моравског Протектората у Београду

Министар тоговинв и индустрије г. др. Иван Андовс поимио је поивредну делвгвпију Чвшко - Моравског Поотектовзта коју су сачињавали г- до Франц Мак - Тхиеле. диоектор Централе за увоз и извоз у Прагу, г- др. Јан Дивишек. заменик директооа Центсалв за увоз и извоз. г. др. Валтео Купоах шеф Отсека за стоку и сточне производв и г. др. Милош Твплн. претсвдник »Присполас у Прагу. Делегацију је претставио мннистру г- до. Андоесу наш трговински делвгат у Прагу г. др- Јурак. Претставници поиврвде Чешко - Моравског Протвктората расправљали су с министром г. до. Аидрвсом прсбтеме V вези

Снабдевање континенталне Европе кндустриским производима

После Светског рата наступио је перпод најјаче тралш>е робе, н то особито предмета (потрошње чија је нзрада за време рата бнла јако смањена. Тако је многима од нас Још у сећању како Је годинама требало док Је опет наступила сношљива равнотежа између тражње и понуде робе. Са сигурвошчу се може претпостааљати да ће и овај рат слично деЈство изазватн. Јер не само у зараченим него и у неутралним земл>ама Европе, пако у мањим размерама, морале су потребе у предметима за потрошњу на многим подручЈина Ј битн знатно одграничена. а многе намераване иавестициЈе н обнове у машннама, аларатнма итд. остале су засад неизвршене. Из тнх разлога намеће се потреба да се већ сада размисли о томе, на коЈн начин ће се досле рата наћн покрнће за велнке потребе у индустриској робн. При том указује се следећа слна: 1938 годнне износио Је увоз индустрнске готове робе у земл»в контаненталне Европе (оснм Руснје и Турске) укупиу суму од 5.2 мнлнЈардн РМ. Од тога испоручила је Немачка робу за преко две мн.-иЈарде РМ. дакле мало ман>е од половине, док Је остатак, око две трећине увезен нз Енглеске, и Француске, а Једна трећина из осталих европских и прекоморскнх ал»а. Од три велике европске земље са нндустрискнм експортом. Енглеска н Француска за дуже време после рата Једва ће доћн у обзир као лнфералти, Јер ће ове земл>е бнтн у потпуности заузете [ГЈотребом >"н>траши>е обнове. Извоз мањих европских зема_т>а никако неће моћн да надокнади настале велнке празннне. Тако се може са сигурношћу рачунатп, да ће □оложаЈ Немачке као земл>а индустрнског експорта, бнтн после рата Још впше учвршћен. него што Је бнла пре тога. У НемачкоЈ се рачуна да ће убудуће Немачка ннд>*стриЈа имати да снабдева трн четвртнне потреба континенталних земаља у Европн за готовом робом. Стога Је врло повољна околност да немачка нндустрнЈа располаже изванредно великим капацитетом продукциЈе, што Је н за време рата убедљиво доказано тнме пгго

ДИРЕКТОР ЛАЈПЦИШКОГ САЈМА КОД МИНИСТРА Г. ДР. ИВАНА АНДРЕСА - Министар трговнне н нндустрије г. др. Иван Андрес при. мио јв јуче г. Павла Фоса. днректора сајма. који му јв предао званичнн познв да присуствује отварању пролетљег сајма у Лајпцигу-

Са сахраав Мнлоша Радојловнћа: говор г. Душаиа Николајевнћа

Је екфортна моћ Немачке, у протнвностн с Енглеском и Француском, остала нетакнЈ-га. Ипак треба рачунати да покрићв будућих изваиредних потреба у индустрискоЈ роби неће бити тако лако нзвршитн. У хватању пословних веза са немачком индустриЈом после рата, услед велике тражње робе, наићв ће се на велике тешкоће. Зато Је потребно да се сваки напредни трговац већ данас побрине за снгурне везе кахо немачком експортном нндустриЈом. тако н са ипдустриЈама осталих европских земаља коЈе долазе у обзнр тЈ. које ће моћн да извозе. Са овог гледишта нарочнти значаЈ припада централном немачком сајму — СаЈму Рајха у Лајрцнгу баш у ово време великих промена привредноЈ структурн континенталноевропских земал>а. На трољетњем саЈму 1940 г. излагале су 6.600 фирми а посетило га Је 110.000 трговаца, од коЈнх Је 5.500 било нз иностранства, а од тога броЈа 277 нз ЈугослааиЈе. Целокупаи директан промет за немачку трговину износно Јв 438 милиона РМ, а на самом саЈму примљене наруџбнне за извоз достигли су суму од 40 мнлнона РМ. Овн бројени даЈу Јасну слику о Јединствеаом значаЈу за нндустрнску готову робу овог централиог тржншта у Лајпцнгу. 1 су и доказ да саЈму РаЈха у ЛаЈпцигу и под Јако измењеним економскнм условнма приршда незаменл»ива функциЈа, Јер се ЛаЈпцишки саЈам, како то његова 700годишња исторнЈа доказуЈе — увек зна прилагоднти свнм променама привредне структуре. Управо сада у рату утнцаЈ ЛаЈпцишког саЈма на одржавање стабнлности трговине са нвостранством ничим се не може заменитн. тнм више пгго Је таЈ саЈам >-век имао иитернацноиалан карактер. а данас постао централнн европски саЈам. У данашње време када Је свако трговачко путовање у ннострааство скопчано са великим тешкочама. ЛаЈпцишки саЈам уследнће вам лутање тто саЈмовима. Јер омогућавА не само преглед рада целокупне немачке индустрнЈе, него и преглед програма продукцнЈе Још преко .20 другнх земаља. СаЈам вам пружа могућност днректног додира са произвођачима н тиме олакшава многобројне формалностн у пословнма са иностранством, коЈе св тешко мог>' свршнти пнсменим путем. СаЈам као састаЈалнште велнког броЈа трговапа нз свнх земаља Европе, пружа такође могућност стваран>а новнх пословних веза. Тачннм прегледом нзложене робе за нзвоз посетиоци саЈма нако ће установитн коЈу робу могу н данас набављатн, коЈе фирме долазв у обзир као лиферанти и коЈа роба наЈбоље одговара захтевнма њиховнх муштериЈа. Ако саЈам РаЈха у ЛаЈпцигу не бн постоЈао. њега би сада у рату требало основатн. ТаЈ утисак су сигурно ималн и посетиоци из ЈугославнЈе прнлнком прва два ратна саЈма. Овогодншњн Прољетнн сајам РаЈха одржаће се од 2 до 7 марта. Може св са сиг>-рношћу рачунатн да ће >-чествоватн наЈмање 6.500 фнрмн. Према томе биће посета саЈма за сваког трговца нз ЈугославнЈе од корнстн.

У ЗАГРЕБУ 16.000 ДОМАЋИНСТАВА НЕМА ЕЛЕКТРИЧНО ОСВЕТЉЕЊЕ ВЕЋ УПОТРЕБЉАВА ПЕТРОЛЕЈ • Загрвб. 4 фвбруара. — Данас јв почело двлвњв карата за петролвј. Том приликом утврђено јв да у граду Загребу нма 16.000 домаћинстава којн немају електрично осаетљвњв у својим домовима. Свака породица од три члана добија по пола лнтра петролвја месечно, а породице са већим бро;ем члаиова нешто ви-

са нашим нзвозом сиоовина и »ивотних намирница V ЧешкоМооавсви Протектооат, пошто поема споразуму са Беолином Чвси набавља у потоебнв сиоовине и животне намнрнипе са мостално. али се — то 1в оаз^мљииво — са наше стране не мо*е извозити вишв него што јв утврђено уговором са Нем&чком.

МИНИСТАР Г. ДР. ИВАН АНДРЕС ПРИМИО Г. ВАНЂЕЛА ПАНТАЗИЈЕВИЋА Министар трговине н индустрије г. др. Иван Андрес ппимио је г- Ванћела Пантазијевићапретседника Грчко - југословенскв Трговинскв коморв у Солгну. Индустрија

ПРЕТСТАВНИК МАЛИХ ТКАЧНИЦА У САВЕТОДАВНОМ ОДБОРУ ЗА ТЕКСТИЛНУ ИНДУСТРИЈУ За члана Саввтодавног одбора за текстилну индустрију при Министарству трговине и индустрије именовани је г. Димитрије Рибаревнћ, нндустри;алац из Скопља, а за његова заменика г. Чедомио Витковнћ, секретар Удружења индустрнјалаца за Вардарску бановину- Онн су претставници малих ткачница У овом ОдборуУПОТРЕБА ТРИХЛОРЕТИЛЕНА УМЕСТО БЕНЗИНА И ПГГРОЛЕУМА ЗА ЧИШТ1ЕЊЕ И ОДМАШЋНВАН.Е МАШИНА На иници.атнву надлежи.^х фалтора вошенв су пообв сз -ишКењем и одмзшћнвањвм ма шинсхих уреј")аје трихлсае.иле;;ом. Пробе су показалз добрз резулта:е код највећег броја .лашкнских инсталација. ■МОЗАИК« А Д. ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЦЕМЕНТА И КЕРАМИЧКЕ Р05Е Министар трг-вине и и.идустрктвг СД06РНО те оснЈГваће ак иионарског доуштва под нменом »Мозанкс а- д. за нндустри у и трговину граћевннског матернјала са седиштем у Београду. Капитал износн 2 мнлнона динара. Циљ друштва је : произвсдња цементне и керамичке робе. изолационог матеркјала. израпа вештачког камена и сваковрснсг грађевинског матери1ала, увзз. куповина и продаја горе наведаних артикала. Оснивачи СУ: г- г. М- Обрадовић. адвокат. Ф. Ашковић, трговац. П. Пандуровнћ. инж. М Вукосављевић. инж., Ј- Бјели. Ф Бауер и други-

Осигурање АКЦИОНИ ОДБОР •ФЕНИКСОВИХа ОСИГУРАНИКА ЛИКВИДИРА Акциони одбор »Фениксовнх« оснгураннка објавио је да 1в рад одбора завршен а V нсто воеме објављена је н Уредба о санацн]н зФеникса«. Свн осигураници који су положнлн своје полисе овом одбору могу дописницом да затраже повраћај полисе на адресу З аГ реб. Ђорднћева 5. уз ознаку редног броја под којнм јв полиса прнмљена, висину оснгурања н тачну адрвсу осигуовника- ОсиГУРаННЦН КО!Н СУ СВ01в полисе поднепи Југосттовенско1 Vдруженој банцн у Загрвбу трвба да пошаљу и прнмљвну потчсду П-^исе ће се вовћати искључиво поштом уз повратнн рвцепис н тако за њнх не треба долазити лично.

Београдска берза ЕФЕКТИ Тенденинја: непромењева Проме т : 490.000 динара. Рађено по курсу Количина 85.50 50.000.80.75 50.000.101.— 30.000 478.— 100 ком.

бегл обв. 6% далм. агоар 7% инвестициони Ратна пгтета Народна банка 7% Блер 8«Г« Блер 7®*« Селигман 7<7е стабилизапнони 4 Че аграр 1921 г. 4?е аграо 1934 год. 6Гс бегл. обвезнице вГс далм аграр 6Ге шумскв аграр инвестицнони Ратна штета ПАБ (ситни)

7060.-

Пон.

28 ком. Траж. 100.50 106.102 25 99.25 57.55 50 М.80.50 80 100 50 477 206 —

ТендеициЈа: непромењева Промет: 21.962.000 динара Рађено по курсу Количива

Н>уЈорк Женева Ловдов Штокхолм

5500.1276.10 Понуда 5620.1281.10 219.10 1319 09

60.988.89.014,— Тражња 5480.1271.10 215.90 1320.60

У приватном клирингт Раћено по курсу Количнна Берлин 17.82 237.924.Берлин 14.80 »4.000.Пон. Траж. Берлин 17.92 17.72 Берлив 14.90 14.70 Солун 38.35 37.65 ПРОДУКТНА БЕРЗА Кукуруз: 8 ваг.. вепгг. с.шен 14% нлаге. 262. Мекнње: 3 ваг. по макснм. ценама. Куко.г.: 1И ваг. Сава. Срем. 330. Загребач1?а берза ЕФЕКТИ Народна банка "100 траж. Прив. аграрна банка 204 траж. 8Те Блеров заЈам 106.50 треж. 7% Блеров заЈам 100 траж. 7% Хипот. банка 102 траж. 7% Држ. ннз. заЈам 100.50 траж 7<Ге Стабнл. у Паризу 96 траж. 6Ге Беглучке обвезннце 85 пон. 6% Далматннски аЈ -рарн 81-25—82 4*е Аграрне обзезнипе 55 траж. 4% Северни ал-рари 56 50 траж. б^е Шумске обвезннпе 815.0 траж. Ратиа аггета 467 -раж. Акције индустрнјскпх предузећа Трбовље 390—106 , 390) ДЕВИЗЕ У слободном прокету Женева 1271.10—1281.10 (1276.10) Лондон 215.90—219.10 (217 50) ЊуЈорк М 30—5520 ( 5500) Прпватнн клнрннг Бер.лнн чек 772—1792 Грчкн Сонови 38 траж. Промет 14.538.693 динара. Тендвзппја непромењена.

Ноћосадска берза Пшепнца: Максимираве цена. Зоб: бачка, сремска н олавонска 400—405. Јечам: бачкн н Сремсхи 500—510. Кукуруз: у смвслу >-рвд6е од 28 новембра 1940 године повремено сув са 22% влаге 216 оушени са 14% влаге 250. Брашио: Ог Огг Дунавска бановнна франко млин валлЈа њлн шлеп, Сез сс:упнзг пореза на послозни промет н без врећа 723. пшеннчно брашно 85% Јединачно 382.25, обично брашно непросејано 351, кукурузно брашно прооеЈано 321. Пасул> : бачки белн без врећа н сремскн 2% каса душгахат 595—600. Мек П н>е: пшеничне Дунавска бановнна франко мтнн вагон илн шлеп, без скупног пореза на пословнн промет м без вг>ећа 200. КЈ-КЈ-рЈ-зве мекиње са клнцама 150. ТенденцнЈа непромењева. Стране берзе Чпкаго, 4 фебруара Пшеннца: маЈ 813/4, јули 75 3/4. селт. 75 3/4. Кукуруз; маЈ 613/4, Јули 62. сеп. 62. Внннпет, 4 фебруара Пшеннца: ма.Ј 77 1/8, јулн 78 5/3. ЦИРИШКА БЕРЗА

Београд Парнз Лондон И»УЈорк Брисел Милано Мадрнд Амстердам Берлнн Лнсабов Стокхалм Осло Копенхагев СофнЈа Буднмпешта Атина Царнгрвд Букл-решт Хелсивкн

10.8 10 16.08 4.31 69 — ном 21.70 1/2 40 229,— ном. 172.50 17.25 102.75 98Ј>0 ном. 83 50 ном. 4.25 85 3 00 3.37 1/3 2 12 1/2 8.75

Државно добро „Беље" ове године упослиће 2000 радника

_ Кнв»сево, 4 фебруара. — У Главној днрекцнјн државног добра .,Белл" ј>-че је одржана конференцнЈа. коЈој сУ прнсуствова. ли претставннк ..Беља" ннж. г Прохаска н претставннк Централног секретарнјата радннчких комора из Београда г. Зарн_ је Поповнћ као н претставннцн рвдннчккх комора нз ун>трашњости. Претрвсано је пнтање радннка којн сУ упослени на овом државном добру: њихова зарада, нсхрана, коначнште н заштита. као н начнн прикупл»а_ ња на посво тнх радннка- Прет_ ставннпв радника предложнли су тарнфу. Дирекцнја ..Бел>а" нзнела је пројект колектнвног уговора за сезонске поллприврвдне раднике. По закљученом уговору. полхзпривредни радннци г/рнмаће дневно 32 дннара, а раднице 28 дннара- Намирннце које такође по овом >*говору прнмаЈу од Др_ жавног добрв. калкулисане с у са 11.75 дннара пд радном На

т ај начин чвста зарада рвдквка је 20 динара. а радница 16 днн.. а уз то ће добнтн стан. храну н салун. Предвиђено је да св ове годннв упосли сезонских радннха око 2.000. н то 1600 нз Прекомурја. а остало нз Бановине Хрватскв н околине Бел,а. Најтеже питање на конференцнји било Је ко да вршн улогу посредника при упославању радника. Досад је тај посао вршен у самосталноЈ ооганнзацнјн посредника-капараша. Предложено је да се убудуће ангажоваље рад никв врши преко повереннка ,.Бел>а" вз спвдикалних органнзацнја. Истовремено усвојено је да радницн одредв своје поввр«нике. који ће контролисатн рад У кухнњама н набввку намнрннца- Управа Државног добра .,Бел>е" саставиће дефинш-ввне Услове рада н достввнће их РаДничкој комори и заинтересова-