Врхунски метаболизам у физиологији и патологији

18

последицу смањену вредност метаболизмовог количника. Вероватно да су промене тих карактеристика независне у својим вариацијама у разним патолошким стањима и да могу бити уврштене међу карактеристике те болести. Разни огледи које је извршио у моме заводу Шаховић, у разним авитаминозама нарочито, указују на сав интерес изучавања врхунског метаболизма поред базалног. Док се у једном случају врхунски слушта а базални пење, у другом се базални пење а врхунски остаје непромењен ит. д.

По свему судећи изгледа да је врхунски метаболизам осетљивији од базалног према патолошким поремећајима. Познато је да у већини обољења имамо субјективан осећај да нам је терморегулација поремећена, нарочито кад имамо да производимо допунску топлоту. Слаб, кахектичан организам лако зебе, осетљив је према најмањој промени спољашње температуре. Кахектични пацови, којима су на аутопсији нађени знаци дегенерације појединих органа, (проматрања Шаховића) имају слаб метаболизмов количник, око 2, док нормални пацови имају количник између 3 и 4. Висина врхунског метаболизма је у неку руку мерило виталитета и здравља организма.

Живчани механизам који развија врхунски метаболизам врло је упечатљив. Довољна су психичка узбуђења да би се терморегулација пореметила. Као што је давно познато, довољно је зеца привезати на даску за операције да би се појавила јака хипотермија. У тој појави, као што исходи из огледа Малешевих и мојих, само је врхунски метаболизам поремећен, управо укинут, док је базални непро. мењен.

Једном речи, имамо више разлога за претпоставку да би уношење појма врхунског метаболизма у патологију дало корисне податке за карактерисање као и за тумачење појединих обољења.