Врхунски метаболизам у физиологији и патологији

18

и калорије. Ако изучивамо енергетски метаболизам пилета док је још у јајету видимо да оно нема моћ да развија допунску топлоту, т.ј. не реагује на хладноћу повећањем производње топлоте, већ се зачетак хлади. У томе погледу се понаша као хладнокрвне животиње које своју телесну температуру мењају према температури средине. Али између једних и других постоји важна разлика. Хладнокрвна животиња хладећи се смањује свој метаболизам а загревајући се повећава га. У ембрија хомеотерма, међутим, метаболизам остаје готово непромењен уз пркос променама телесне температуре од више степена. Према томе зачетак се већ у неколико отргао од термичног утицаја средине. Он није још хомеотерм али није ни поикилотерм. (Он не може да одржава сталну темпера“ туру али може да одржава сагоревања на сталној висини, а то је већ једно преимућство над хладно. крвним организмима.

Ако је дозвољено из ових опажања из физиолошке онтогеније штогод претпоставити о физиолошкој филогенији, могло би се замислити да се пре лаз од „хладнокрвности“ ка „топлокрвности“ извршио тим истим путем којим видесмо да се врши у току ембриолошког развитка. Хладнокрвне животиње су најпре стекле моћ да своја сагоревања одржавају од прилике на истој висини, иако им се телесна температура поводила за променама температуре средине у којој су живеле. То својство се све више развијало успостављањем нових живчаних и органских механизама, тако да је најзад организам на промену спољашње температуре одговарао не само одржавањем свога енергетског метаболизма, већ и његовим повећањем до новога члана термо“ генезе, до врхунског метаболизма.

Одмах после доласка на свет, и пиле, и зец,и пацов, у току неколико дана, а неки пут и у току неколико сати, стичу своје акомодавање, свој врхунски метаболизам са метаболизмовим количником који има вредности истога реда као оне које налазимо у одраслих. Тако да осетљивост врло младих хомео-

~