Врхунски метаболизам у физиологији и патологији

[5]

калорификовања у врхунски метаболизам, већ само ону топлоту коју организам даје у борби против хладноће без икаквог мишићног рада. Али тако замишљен врхунски метаболизам тешко би било мерити, у многих животиња бар. У сваком случају и то ће бити предмет изучавања: који квантитативни удео узима калорификовање дрхтањем у целокупном максималном калорификовању. Из практичних разлога, дакле, дефинишем врхунски метаболизам: промет енергије у крајњој борби против хладноће, после кратког гладовања, кад је сваки вољти мишићни рад искључен.

(Основни метаболизам и врхунски метаболизам, то су крајњи чланови енергетског аутоматског промета, то су крајње границе подешавања производње топлоте, акомодовања термогенезе. Кад имамо оба та члана, тада је одређена енергетика организмова у својим најважнијим особинама. Однос између та два крајња члана даће нам бројну вредност моћи акомодавања термогенезе у функцији основног промета, тај однос то је мешаболизмов количник.

врхунски метаболизам базални метаболизам На пример, у једнога пацова те карактеристике

имају ове вредности (калорија на те“ површине и 24 сата).

= метаболизмов количник.

4080 __ 9 1965 —

Значи да та животиња у крајњој борби против хипотермије може 3,2 пута повећати ону производњу топлоте коју развија на термичној неутралности (око 820).

Иако су врхунски и основни метаболизам крајњи чланови једне функције, они се у неколико из основе разликују. Основни метаболизам можемо сматрати једним стањем равнотеже које може неограничено трајати, Врхунски метаболизам пак стање је које је ограничено у своме трајању, то је нека врста очајнога напора, који се може упоредити са крајњим · мишићним напором. Организам се не замара базал-