Врхунски метаболизам у физиологији и патологији

врхунског метаболизма. Ту околност искоришћујемо да бисмо имали критериум врхунскога метаболизма: сматрамо да нам је животиња дала свој врхунски метаболизам тек онда кад јој је температура у току огледа опала за неколико степена.

Не би требало горње тако схватити да је довољно изазвати хипотермију на ма који начин да би се тиме изазвао развитак врхунског метаболизма, Само такву хипотермију, коју можемо назвати примарном хипотермијом, која је непосредна последица утицаја хладноће, можемо сматрати критериумом врхунског метаболизма. Али хипотермија која је посредно изазвана недовољним органским сагоревањем, као у асфиксији или у разним интоксикацијама на пр., таква секундарна хипотермија неће бити знак да је организам развио свој врхунски метаболизам, већ на против да је његово калорификовање пало врло ниско. Укратко речено, хипотермија није никад узрок развијању врхунског метаболизма, већ је узрок хладноћа, ниска температура средине или тачније јака депердиција топлоте на површини тела. У томе случају хипотермија није узрок, већ последица, али последица која, у извесним границама бар не ремети максималну термогенезу. Организам не развија ову због хипотермије већ уз пркос њој.

Добивање врхунскога метаболизма у човека теже је и деликатније питање. Треба наћи неку методу која ће се моћи применити без икакве опасности по здравље и без много непријатности по особу на којој се врши мерење. У здраве особе то није немогуће постићи, Једно хладно купање или хладан млаз који изазива дрхтање какво се обично посматра на купачима у Саву, који се из задовољства купају, било би сасма довољно да развије врхунски метаболизам бар за неколико минута, колико је потребно да се изврши мерење. Иста метода би се могла применити и на неке болести које нису фебрилне, на пример на болести услед поремећаја ендокриних функција; а у тим случајевима је управо и најинтересантније познавати стање врхунског метаболизма. Не бих умео ништа предложити што се тиче доби-