Вукова преписка. Књ. 2

ХХУП. Јаков Ненадовић, војвода, коме је Вук био писар на Дрини 1806 године. Четири писма, Вуку из почетка 1816 године; три из Н. Сада, а четврто из Хотина. И Вук је њему писао четири писма, и назначио га је ва скупљача претплате у Хотину на Рјечник.

Као прилози ув два писма налази се опис у стиховима долазак Бећир (Берир!) паше с Дрине на Врачар и опис битке на Ужицу.

Хиљфердиг издајући савремени летопис Босне од Стаке Окендерове вели: „Вљ нен (л5тописи) историчесИ типђ ешце скрмваетсл за зпическимљ. Вљ сознанти Боснаковђљ совершаопџисл на ихљ глазахљ соббими тотчасђ тершотђ хронологическуо опредђленностљ и немедленно переносател вђљ мтрђ впическихљ воспоминани... Ввг напшдете вђ лфтописи зпическш характерљ, своиственнњи умтвенноћ средђ, вљ котором авторђ живетљ. Какљ скоро онђЂ переходитђ отђ описаши кљ разсказу 0 собвичихљ, опическан пћенђ безсознателђно веливаетсн у него изљподљ пера. Рукописђ, сљ котором л перевожу, писана какљђ прова, сплошњ, даже бевљ точекљ препинаши, и авторљ ен, конечно, не имђтђ понитји о различли между прозоо и стихомђ; но гдђ онљ разсказмваете, тамђ вездћ рбчђ его дблител на правилђини, народнвш 10-сложнљи Сербсели стихљ сљ цезуроо посаћ 4. слога; рбдко наџдете глђ нибудђ стихђљ неправилБнБбш“. (Собр. Соч. Ш 384, 385).

Ово се све од речи до речи може примепити и на ове описе Ненадовићеве, само су стихови његови неуглађенији од Стакиних, у колико је и он био мање књижеван од Отаке. Он није мислио да пише песму, већ тачне историјске податке да да Вуку: „То је, Вуко, све из везирове бурунтије мене послате на српски извађено, која се и сад у мене налази. То је све истина. То је глава твојим књижицама. И вредно је за оџу, који се покрстио, до послетка знати се, како су нам Турци доказивали«“ (стр. 364).