Вукова преписка. Књ. 3

140) ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ

45. У Земуну 4. Јулија 1897. Љубевни пријатељу!

Надам се да сте од Г. Шпирте Г. Апића новце веће примили. — Са Стеваном Милутиновићем састао сам се овде и разговарао, о њему судећи рекаоби да има велику живост у мислима, но чинимисе да је слаб политик, он је одавде отишао у Трест, а не преко, бојао се неће му клима

пробитачна бити. — Овде се товори да је Господар Београдске трговце к себи на част позвао, и да је отишао у Пожаревац — други новина незнам за сада, но ево за нас пре-

красне новине:

Ови дана дошао је нови Уеготапште од Нобтеозгаћћа као Екефсцпео на лански зећшђетећ,, гди похваљује ваопште наше школе, и обећава и остале наше учитеље из провента плаћати, док само каса, која се на зидање варошке куће изпразнила, мало одјача; засада заповеда да сваки наш учитељ по 4 |. сребра на годину као зећге зрезел прима, и други 15 1. 6. М. годишњи Ргапјепрацзсћаје за отличну децу из провента добијамо, ово је велика милост нама указана. Ја сам као надзиратељ школски од Нотесзгафћа задовољство и похвалу, а од магистрата след тога Пестећ добио.

Љубими пријатељу, ја мислим, кад овако висока власт тако милостиво с нама поступа, и толико вниманије к нашима школама обраћа, да би сад време било тој високој власти предложеније учинити, како ћемо бабу Смиљану из школе изтерати.

(Са свршетком годишњег егзамена даје се известије о свима школама. Плутар је пре неколико дана свима учитељима казао, да српску Вукову граматику, која се већ почиње укорењавати, у напредак, јербо је већ и учит. Сава почео њу предавати, непредају, него славенску Мравовића. Мени се пак већма очи неможе вадити, него кад ми се за наше мале ђаке о предавању слав. граматике проговори, зато сам наумио на свршетку егзамента известије о внутрењем стању школа, и баби СОмиљани предложеније високослав. НоТкт-рату учинити, да би од њиове стране нато већма пазили, да се на простом језику, гди осим читања, ђаци још штотод на-