Вукова преписка. Књ. 3
30) ЈЕРЕМИЈА ГАТИЋ —_______ ~
сте ви Орбскли писали; но превод му је бодлђивљ — р1цталћ —, слогљ сапетђ, не Ом рекао да је Нбмацљ, да се по перо не познаје. Џодобанљ је лјепоћ ружицн, кол боде, кадљ јон се прикоснешљ. — „аоми је што л не нађохђ, каконо ви рекосте, да намљ је сђ овомљ кнљигомљ у Европн учинћна велика чест; напротивђ, (вм сте ме молили, да вамђ искрено пишемљ), пл самљ нашао, да, само Нђмацљ може овако бодлљиво о Ср'бнма говорити, описугоћи ФилосоФСКШ, како онљ мисли, обичаје Србске у првои главн ове кнњиге. Онљ утврђује, да Ср'бн немао Религје, или да имало сасвимђ особиту њљину, — да нису Христани! — у садашићиђ вђву — Ффала му на части. — Извадивши изљ ове кнљиге Вступленје Фе Ептјефипие — које чест чини списателђима, по копмасе Ранке водјо пи отђ коисе онљ — по видимому — бон, онда се види, да је Ранке слабђ, и да онђ није умђо, акоје и радљ бво, сакрити својо ненавистђ и злобу кљ Ор'бима, предавалоћи Европк и гадећи оно, што су друпи, и ви, сђ добримљ намђрешемљ о Ср'бнма писали. Внсе тшеславите, штосе ваше лобезне и невинне повђети о Србима и Ор'бли туђимљђ бзнкомђ многимљ народима спршобшавало, зато и не обраћате вниманје на Ранково намђренје, и невидите, да ПоДђ ВИДОМЉЂ истинне Повфсти, Ранке у своимљ Ффилософскимљ разсуждешамљ о обмчаима Ор'бскимљ, узимајоћи јоште и васђ за сведока, трудисе само сљ наигаднје стране показати Ор'блђ безљ Релшле. — Да је просто Н%ицу Ранке, што ово чини; — но не може се нама опростити, кои све обичаје Ср'бске, обширно, а не поверхно, познајемо, и послфданђ догађаје у Ср'бш много вћрије знамо, — да пустимо Ранке говорити штоје нфму драто: ибо, ко неотговара, одобрава. — Радујемсе штосте у Ори, башљ кадљ вала. Настоћте молимљ васљ, само о томљ, дасе Школе добре у Сри заведу, и да некривимо у напредакљ турске владике, штонам је сваценство неуредно и невђжа. — Црногорски владика можесе испоредити — готово у свачему —- по нЂфгову званио, сљ наиболђимђљ Римскимђ и Протестантскимљ Шрелатима у Европн, но неможе Шр'ногорце и нђине калуђере да преобрази без Шкбла. — Ранке хоће, да попови у Ср'бт не пасу товеда, него Ср'олћ; да монастнрскти игумнн оставе пошљвке узђ невинне гусле, јербо тоје допуштено свачшимљ поповима и калуђерима, само не СОр'бекимђ; дасе отђ сада у Срби пћвало раскошническе, а не разбоћническе пене; ласе Ср-