Вукова преписка. Књ. 3

ПОРЕ ЈОЈ ОМУОЈ

У ову трећу књигу Вукове Преписке ушле су личности с којима је Вук ступио у преписку од !817 до почетка 189! године, а то су ове:

ХОТУ. Рг. Линдау, проф. из Бреславе. Једно писмо и изгледа да више није ни било.

ХРУ. Дука Канели, трговац из Трста („добра грчка кућа“ — Преписка П. #02), као посредник између епископа Краљевића и Вука за слање претплате. Једно писмо, п сем, може бити, одговора Вукова, изгледа да више није ни било.

ХРУ]. Браћа Захарићи, трг. из Н. Сада. Једно писмо: опет као посредници за претплату.

ХРУН. Јеремија Гагић, руски конзул из Дубровника. О њему види у Милићевићеву Поменику (стр. 88—91) и Шафариковој Историји југослов. књижевности (ШП, 359 и 138). Преписка је била прилично велика и очувана су готово сва Гагићева писма (41, а изгубљена су, види се, два). Последње је из половине 1848 године. Гагић је још живео || година, али као да се више нису дописивали, и не види се због чега. Вукових пак писама (којих је у колико се види — било 42) нема очувано ниједно.

ХРУШ. Максим Ранковић, из Остружнице, друг Вуков из Београдске Велике Школе. (0 њему има података још у Баталакиној историји и Финансијама М. Петровића.

-<–