Вукова преписка. Књ. 5

СхЕ.

ДИМ, МИЛАКОВИЋ

Благородни, Високоучени Господине, Високопочитајеми Господине Докторе!

Опростите ми Милостиви Господине! што вас овим мојим писмом узнемирујем. Истина, да нејмам среће познавати вас лично; но ништа мање ваше славно и честно име из међу свије научени Србаља најбоље ми је (а и кому не би било) познато, како гођ што је земнима најбоље познато Сунце из међу свије небесније свјетила. Вјерујте ми Љубезни Господине! да ја неби нигда узео слободу вама писати, кад неби знао, да сте ви Ерцеговац, а, по моме мишљењу, Ерцеговац Ерцеговцу и непознан бивши слободно може писати.

Из Тријеста јављају ми, да сте ви оне исте Дубровчане, који су на трећу књигу ваши народни Песама пренумерирани, и на другу пренумерирали. Повољније п мени и њима нисте могли учинити, него што сте учинили; и зато вам ја, купно шњима, од свега срца благодарим. Као ми је само, што нисам знао прије, да ћете је штампати, зашт био би вам још четири пренумеранта послао. Ови исти, кои су се шћели пренумерирати, понудили су ме, да вам пишем и да вас покорно молим, да ми пошаљете четири комада друге књиге ваши Пјесама. Но, да би вам ја управ 10 Фор. ср. могао послати, то изволте ви дакле све пет комада мени послати.

Када ми ове књиге узшаљете, ја вас молим пошаљите ји шреко Тријештински Учитеља, удостојавајући ме за ње извјестија по пошти, за да би вам могао итро новце послати.

(во вам пишем насрећу у Беч, незнајући поздраво ђе се сада наодите: то толико само знам, и то по извјестију Г. С. Илијћа, Учитеља Карлштадеског, да сте дошли из Ли-