Вукова преписка. Књ. 5

ДИМ. МИЛАКОВИЋ 4.

Морачкоме архимандриту име 6 Димитрле. Поздравли васљ Господарђ, Попљ Васо, отацљ ПЏетронте и Господа Сенатори. Пишите штогодђ Цетннћ 15. Сбепт. 1585. год. вашемљ почитатело и слуги Д. Милаковићу.

П. П. И више би вамљ писао, но неимамљ када; гласљ ми дође да ми в мати умрла.

[Споља:] 5г. Момвеђогеп Негтп Лик Зберћ. Кагадзећизећ Росбог дЧег РАПозорће (Пе) Јозерћзја а та Дег Кејегааззе Љ 97. УУлеп.

|Напомена Вукова :] одговорено 9./14: Дек. 885. 10. Јан. _-

По Лав 7836. 25. Февр.

Владици

[Ориг. у арх. 0. К, Академије бр. 83568]

[о]

5. Високоученп Господине и Ллобезни Праатело, Христос Воскресе!

4 мним да се в мало тко ове године на путу тако намучјо и напало као што сам а идући од Беча, а особито од Радзивилова, овамо. На хиладу мђста валрда сам се извратто са саоницама. Оврх тога убили су ме и рђави конаци а тора храна постна; но опет, хвала Богу! ков како дошао сам жив, премда управ у злу руху, у кожуху, а у гороћ капи, у шубари, којо сам у итомиру кушо. — Џрипов!едаоо Которани, да в Џаптонов син, момак од 18 година, идући вдан пут из Котора у Трјест на броду, од страха од волике буре сав посједио; ваистину! мало се и од мене то нје догодило идући сад крозђ Русио, но опетђ в трећи дло косе побјелило, а док се у Црну Гору вратим, валљда ће и ово остало све посједити, ема да могу еданпут у но доћи,