Вукова преписка. Књ. 7, стр. 235

У =

вук поповић

је месо од правог шкуља или вам шкопца што вам неће наудити, само га у врућој води проперите прије него метнете варити. Метнуо сам: Бумбар-ра; пендевиш-ша, покркља-кље; кобасица-це; ђевеница-це; сланињача-че; печеница-це, бедрица-це. И ово се све вари с купусом заједно као и каштрадина. ЏШеченица се не кува, него се једе режући је на танко тамо на љето, кад и као бедрице двије козје што су у сандуку. Кобасице кувају се, н пеку се на овај начин: завију се у мокрој хартији, па се запрећу у супражу, или онако голе метну се пећи на граделе, али овако искапље мас. Наћи ћете и један пршут домаћи, који ће бољи бити за резат га, него ли варишт га. — Су више и 20 лит: сувијех скоранаца, ! малу трутицу, = скадарске јегуље, 2 оке сланијех маслина п 96 ком. шипака, лемуна и наранача сладкијех и љутијех. Окоранце се грију на супражу, и на пјату поспу се с уљем, и ожме се на њих по лемуна или љуте наранче. Многи их и пригају на уљу, а многи по неколико вежу у балицу, па их метну да се варе с купусом, и послије зачину их с уљем, оцтом и папром, и овако су меви - најмилије. Шрногорци гледао сам гдје их онако једу сирове, и наши многи овако их једу, особито жене, али им ваља кожу огулити. Јегуље се варе као пи скоранце с купусом, и зачину се с уљем и оцтом, могу се и онако саме сварити, али се овако чини, јер од њих и купус добије мирпс. Ја бих рад био, да вам се ово све у мед претвори, и слађе да вам буде. Сад само с овијем кушајте како ће вам се допасти, па ћемо се у томе лагше за у напријед владати те будемо живи.

Данас ће сићи доље Књаз Данило, и чујем да ће путовати до Тријеета и Беча. Немогаше ни Руси вишта смирити: Џердара Мила и Цупу Стевана нипошто не хоће Књаз ни на очи: а Перо и остали сви бјегуни могу поћи и на своја добра живјети, али да се не чују живи, и да се не мећу ни у што. Перо не мисли горје без чиста конта поћи, а остали су пошли сви осам Фамиље сердара Цуцког, која је у Рисну и која се страшно боји од Књаза. Сад је Ђорђе за президента, а Мирко је на мјесто Ђорђа. Руси су их савјетовали да се смире и да живе у љубави, али бректали ни ваповједали нијесу. Адиђаре што су донијели за цркве, подијелили су их сами и дали главарима у руке. — Дади су неколико и у Грахово. Чује се да ће доћи сплно жито за Ц. гору, иначе да не би дошло, зло бише и они п ми прошли. Ова-