Вукова преписка. Књ. 7, стр. 243
вук попови: ОБ
ми пх пошље што прије по Шуту у каквој врећи, и да их. остави на пазар, код једне моје Рисанке. Тако се п оправило; тек је она горје Вуку казала, сложио их је у двије вреће '27 ком. и донио ми их је Шуто са својом кћером јучер, а данас пх предавам на ађенцију, и сјутра ће с вртукалом поћи на пут у Беч.
(0 овога сандука п писма, нијесам могао ни дома поћи данас, п за то вам не могу ни капу нову послати, а биће готова, п имаћете је одиста. У сандуку метнуо сам и ја моје двије србуље, а осам их је још остало код мене; јер нијесу потођене. Неки попови што су ме прије са смијехом у нешто преварили, па бише ради јопет, и тако смо још за ове комаде у погодби, ма ћемо се брзо трсити. У мојој србуљи „Јеванђеље“ наћи ћете ону историцу владике Василија, и нешто што сам лани још описао: како смо уредни, п како цвјетамо у здравље главарах црковни. Ово “вам шаљем да дате само прочитати Г. Џетрановићу да види како нас је лијепо уредио владика Мутибарић, п њетов овђе намјестник. Ја знам да је њему добро познато наше стање, али ће му из овог бити још боље, п увјерите га слободно и'ви, да сам оно пописао онако, како сам мопм очима видио, п ушима чуо, и сад баш како је. Пошто прочита, молим вас нек вам поврати, п нек, стоји код вас док мп пошљете што друго, па ћете п то с онијем заједно.
Јучер сам добио ваше плсмо од 9(), ћен: п. мило ми је да нам овако наша писма путују п долазе уредно и здраво. Ја се надам да сте већ и сандук с ластрмом, а п неко треће моје писмо примили. — У њему сам вам описао смрт пок. Пеђа Шетровића, како сиром црче као брав на пречац! Бог да му душу опрости, добио сам и ја његов један цекин! Каже ми Шуто да му је и онај мали синчић за лијек жив!
Што ми пишете за Шуја Караџића, ја ћу запста са свијем срцем око онога обрадити како што ми пишете, — И данас рам не могу о томе ништа писати, прије него дома. пођем. и не видим се с мојијем рођаком Лалом Поповићем, који тргује у волове, и којп је пошао испред Савина дневи у Дромјаке и на даље, и који ми се обећао донијет одговор, на оно ваше писмо што сам та љетос Шују послао; јер га је одиста ЈШујо имао у руке, ма му није имао ко да пише, па за то није нам ни писао ништа. Ово ми је казао“ мој речени рођак, да му је рекао овако Гледа Караџић ваш опет рођак, и ваљани момак.