Вукова преписка. Књ. 7

вуУК ПОПОВИЋ 227

вкона различни, ма да не шиље више овдашњему Чуфуту[!] Фанцу, или нека и мени као њему по оној цијени да. Чифутин продава оне више по 1 Ф. а мање по 85 кар. а он их по ово мени шродава. — И још ми се овај Чуфут хвалио како га је исти Јовановић у Бечу с пићем почастио, и молио да му се прими за иконе да их он распрода на ове страно у нашем народу! Баш му је ово срамота, и види се то да је некакав сметењак и замузењак! Ако вам пане шаке реците му штогоћ за ово, и нека ми пошље ако ће још коју, ма Богородичини највише.

Мало прије сишла је доље Врчевића жена, п каза ми да ће п књаз на војску, па и њезин Вуко сњим. — И ономадне да је умро онај мали син покојног Пера. — Каза ми и за старину Шуја, да га је Господар приуставио да постоји неколика дана. Виђећемо шта ће му даровати, зашто ми се није похвалио ни мало на дочеку Цетинском, исти Шујо кад је наљегао, него још одбијали су га да и не слази доље.

(во вам написах по ноћи, да приспије сјутра рано на пошту, а с другијем вапором што вам пошљем, имаћете шта читати п чути, Шредао ми је Г. Петрановић Буквар Даничића и вијесам га још прочитао. Поздрављајући вас и ваше све

ваш пријатељ поп Вук.

[Орит. у арх. О. К. Академије бр. 4511]

69. У Котору ! априла 854 по нашки. Мили имењаче и Пријатело!

Што је она рекла: „Ако сам се начучала, ма сам се наручала“ тако и ја ако сам се начекао Шуја, опет сам га се сит нагледао, и наслушао, и какав је то паметни човек, глалан бих га задуго слушао говорити. Штета што нешће дуже да остане код мене.

Шујо је крупан, озбиљан, и добро још јак човек. У Котору није никад прије био, и нешто због старости, а нешто

15%