Вукова преписка. Књ. 7

У | о ·

вук Поповић

У Котору на Св. Јеремију [[—у] 551. Милп Имењаче и Пријатели!

Ево нам опет овамо доста мутнијех работа; него не знам, смпјем ли вам их лосем сега описивати онако потанко, као што сам досле. — Да промијенимо на писма, наше надписе о печате, било би ја мним боље; е су нам ово, често гледајући, свјежбали и познали многи, па замећу као беспослени о нама и разговоре. Најипослије како ми речете онако ћу и чинити.

Оно што сам више пута за Црну- гору писао, чиними се да ћу погодити. На 24 Априла двије три чете Цу цке по 50 до 100 и 150 људи голодера ударише на нека села Турска близу Гацка, и посјекоше 5 Турака, догнаше преко +00 бравах, 27 говеди п 5 коњах. Прелазећи планином мимо колибе Бањске, и јаднијем нашијем ришћанима иђели су око 40 добријех брава, и ту ономадне у Рисну жаљаху се неки Бањани на своју браћу Црногорце, да су им тежи и грђи него Турци. У иети дан ударилп су и Чевљани на стоку Нишићчку, и догнали су око 800. бравах, 60 говеди пи посјекли су 18. Турака; а неки опет и то све по ноћи, ударише на стоку Спужку. алп ове опазише Турци и погнаше пх натраг као козе. И већ су се чете одпуштиле и просуле на све стране, једне пођу а друге се врћу, па пљачкају Ришћанско као п Турско, што им прије под чапке дође, тек само да ками дома више донесу. На 27. Апри. ударише опет на Пандурицу у Нудоо, и посјекли су “ Турака, добријех Пандура, и јучер су им пронијели и главе на Цетиње. Од Црногорацах рекоше ми да није више погинуло од 8 и 2 рањена, а увјерите се да од Цуца ни десети нема пушке ни ножа!

На Цетињском збору и сабору, обећаше се Ењазу Кучи и Пипери вјерни бити, и ово су са заклетвом на ћивоту потврдили, и по гласу с Цетиња, имали су упут по Ускрсу ударит јуришем на Подгорицу, мали све нешто одмичу. Чујем да су се и Турци добро сад наредили по кулама, и паланнама, и они веле: Дође ли сила царева, не можемо друге, него објесити руке низа се, ма дође ли Црногорац, неће му ниједан Турчин рећи ни од по литре, Евалај !“ Овако боим се да