Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ

> 25 (53

мисли и сва наша јадна раја о Црногорцима, јер су им омрзли због крађе, пљачкања и безглавног оваког ратовања. До кои дан Књаз мисли Подострог поћи до тамо планове чини и овупља војску. Кавалевски сишао је доље, п пошао у Дубровник. Казивали су ми да је често Шуја код себе призивао, и надам се да ћу му бити ин штогођ подарио. Стојећи Шујо на Цетињу, имао је од Књаза на претек бешкота, и на велико је старац чудо био, по цијели дан рускајући п пилајући га с бритвицом. — Смока је и пића поредно имао, и Књаз му неда никуд да иде, док не крене и он. Ја сам му хтио што-шта одоздол и горје послати, али сам учинио сумање, да не рекну што.

() овијех чета, послао је био наш Циркул на Цетиње, свог пограничног капетана, да развиди идули оне с наредбом Књажевом, пли својевољно, и вративши се натраг донио је од Књаза врло опор и рђав одговор, и зато паш Циркул, без икаква затезања јавио је ово и надаље и сва је прилика да се с овог прекинула љубав и милост међу нашијем и горњијем владањем. ( наше стране врви милитар на сву прешу пут Паштровића и у Кривошије. На Пазару и по Граду не виђају се виђени Црногорци, нити пм се већ из Фундика нашег дава ни шиље ништа! Хитри Књаз опремио је на Грахово и у ПЦрмницу војводе, капетане и перјанике, да се опру ћесаревој војски, ако пшочем пријеђе про границе у Грахово, или и Црну г. јер му је неко ово удио у уши, да ће!! Сад ево чух зле гласе за једну јаку чету, У којој има Морачана, Пипера, и свакојакијех Црногорацах, што је одавна пошла на Колашин, па да су неки изгинули, а неки којекуда се раштркали.

Ђенерал из Дубровника сад сједи овђе, и био је на границе да прегледа и намјести солдате. — И наш Циркул био је с њим да устегне Кривошјане, да неби почем кои пошао у чету с Црногорцима.

Чујте и опу невољу: Врчевић држи одавна у кући једну елушкињу младу и прикладну Црногорку. Жена његова још док су овђе били, свеђер је пазила да му не би на њу око жвркиуло! Пошто су за несрећу своју пошли горје, почињајући с главе, обигравали су и други кучићи еко једне и друге, и с овога је било између многијех и зависти и мржње. И најипослије Вуковица уклонисе и дође доље средопосне неђеље, под видом да се лијечи, па у очи Ускрса изиђе опет