Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 141

дао сам им оно помање ваше, али сам га добро везао, и нањ сребрно распетије метнуо, па благосиљају и мене и вас.

Џротоепнђел Петрановић вас поздравља пуно, ја нити с њим нити с другијем, који држе нос на високо не упуштавам се говорити много о вама, вити спомена чиним о нашим послима; јер очито знам да завиде и да цркају што се љубимо п радимо искрено, без савјета знања и питања њихова.

Од Видова дневи ово је треће писмо, што сам вам писао, п желим да и ово вас и све ваше домаће нађе у доброме здрављу. Љубезно вас по аравлају ки од стране моје добре попадије.

ваш ваздашњи пријатељ поп Вук Поповић.

(Ориг, у арх. 6. К. Академије бр. 4576]

Котор 80 Јулија 854. Мили Имењаче п Пријатељу!

Тетка ми је рана била виђети у вашему писму од 19 0. м. да је оно моје писмо пошло изгубљено. — Виђет је и по овоме да нам је Видов дан још ва жалост и ијед! У њему сам вам био залуду толико створи јавио, да ми сад ни половиду не може на ум панути. — То толико памтим да су ми у њему завијена била још два писма једно за Г. Јовановића, а друго за Ј. Андрића. Шрвоме био сам писао за онај сандук икона, и за оне 4 иконе на дрвету како сам примлпо и од њих два рама позлаћена како сам нашао тако на ћошкове пстучена и покварена да се овђе поправити не могу. А другоме сам одговорио да му не могу дописник бити никако, и молио сам та да почне одмах шиљати свога Оветовида па име „А! 5Зјепог Хлеојо Спштволећ а Вазапоб, и за по године почемши од 1. Јулија до свршетка Дек: да ће примити од вас 6 Ф1орина, тако вас и сад молим за ово да ми оправите да више ја њему не пишем.

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 16