Вукова преписка. Књ. 7

244 ВУК ПОПОВИЋ

да, јуриши на Бјелопавлиће, јер неће никако да остави свој камен без чуда и грдила нечијег. Књаз окупља опет своје Црногорце, и преко сјутра с војском иде да чува Брда од своп злотвора. СО онијем вапором од Мељпне послаћу вам ове Србуље, и до који дан добићу још неке из Херцеговине, и послаћу вам новијех ријечи п пјесама, п жалим највише неке ријечи што су се изгубиле с онијем писмом. Љубавно вас поздрављајући

Ваш пријатељ поп Вук.

Ориг. у арх. 0. БК. Академије бр. 4577.! у Ј

05. Бечу 18 Августа 1894. Мили пмењаче и пријатељу!

Дужан сам вам одговор на два писма (од '-га и 80-га Јулија), на којима вам врло захваљујем.

И мени је прло жао што се пзгубпло оно писмо од Впдова днева, алп му сад већ не можемо ништа.

Оно писмо Јовановићу предао сам, и казао ми је да вам је одговорио. Андрићу платио сам 6. Ф. за новине у Рисан од 1. Јулија до свршетка Декемврија, п мислим да су већ почеле тамо долазити. Врло сте добро учинили што сте му одрекли доппсивања, јер се свјема не може угодити ни истином ни лажи, а особито ви сте у царској служоп.

Добро сте слали тога ђака горе ради Србуља. Те што сте ми до сад скупили ваља да ћете ми скоро послати, али мислим и то да вас је трута научила, да мп без асигурације ништа не шаљете. Овдашњи моји комиспонери Уесћ е; Кгезиз имају у Трсту свога комисионера који се зове ЕКгалх Машина : како би било да ви што ми год узашаљете пошаљете у Трст овоме Францу ОСигмунду и да му особито пишите да он пошаље амо Вегу и Крестићу, а они ће знати да је за меце како виде на сандуку или на пакету МУ. 5. К.