Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 248

трбуом за крувом! Владика ће остати у Боки до по Госпођину дневи.

Ја вама писах за ове Србуље да ћу вам послати, а још ево их код мене у сандуку сложене и заковане. Владика је запријетио Тановићу, да их више нема куповатп ни никуд шиљати, пи да би почем чуо, да их куд шиље из отаџбине, зарекао се да би га дигао с парохије. — По овоме чини ми се да и на мене нешто мрчи и једном у пријатељском разговору, кад сам га поздравио од ваше стране, запитао ме шиљем их вама овијех старпјех књига. И ја сам му одговорпо: да су ми одавна били донијели некп наши попови десетак подерани и за њих да сам им дао Московскијех књигах, п то да је учињено као једна задужбина поповима, а ове да сам вам само послао, а послије тога да нити их више узимљем нити о томе радим. Сад дакле док је он овђе, боим се ове понијети на ађенцију, јер је ови ађент велики владичин прпјатељ, па промишљам, могао би га владика упитати да ли сам од скоро шиљао вам кои сандук старијех књигах. Ја ово не чипим од страха, него кад се може уклањам се од ријечи, а кад би било до густијех казао бих истоме владици, за какав смет бисер давате, и да не би вас, по свијем владикама нити би мпоги свештеници, нити цркве нити школе имали потребнијех књитгах.

Владика је био донпо 80 букварах Атанасковића, скројени по кроју тудешком или латинског, и нешто мпслим: да сте их ви издали, ђипили би брадаши на вас и Бог зна, шта би говорили! А за ове владика не говори ништа, него их је дао викору — попу Јакици — и ови их продава по 8 кр. сваког. Ма чинећи егзамене по неким невољним нашим школама, не дарова никоме ни једног. Џитао ме и протосинђел Петрановић за Србуље, шиљем ли их вам, а ја сам му одгововио: да шиљем оне, које ми пошљу за вас Врчевић из Црне горе, и други неки пријатељи из Херцеговине. Увјерите се да оваку врсту људи ја с мучањем мрзим и презирем, јер су пуни самог дима, гордости и зависти.

Код нас је велика суша, а бјеше Бог приказао свега обилато. Тешко се народ наш препао од глади, и Бога моле да се умире краљеви, да из богате земље дође нам жита. Из Црне горе чују се зли гласови: Бјегунци Бошковићи наводе Турке, и кроз Брда сијеку главе, рментин и пале куће. Видо Бошковић има под собом 10.000 Турака, и с њима вреба згоду

16“