Вукова преписка. Књ. 7

252 ВУК ПОПОВИЋ

Котор 10. Дек. 554. по тал: , Милп Имењаче пи Пријатељу!

Пред овијем писмом, писао сам вам једно мало писмо; јер онај дан справљајући се да пођем дома, бпјах у послу, и негледах како гоћ, тек да га прије свршим, да неостанем иза барке рпсанске. П зато ни сад мезнам како сам та у ономе написао, ади мп се пара, да сам вам јавио за два ваша последња писма, како сам их примио, и за она два сандука књигах, како су Догану Которску донешепа.

Сад вам јављам да сам ту неки дан изнио из Догане речене сандуке, и за дацију платно сам.15 Ф. у цванцике, а у ађенши за повоз 5 Ф. п 51 к. у банкноте: — И све сам ово лако свршпо јер су ми пријатељи, п Доганијер, п комесар од пулпције кон ми вјерују на ријечи шта је у сандуке. Књиге су биле љуцкп сложене, п да сам вјешт, слагао бих и завио онако и ја оне моје што вам их шпљем; ма оне грдуље туга је п у руке узети, па једва чекам да пх бацим у сандук, како ми која на руци дође, и за то може бпти да се ви на мене љутите.

У обадва сандука нашао сам: 8 велика Јевапђелија; 4 мања; 1 Трид постни; 8 Октоиха по двије књиге; + Апостола; 9 Џентикостара 1 Требник велики; 1 Типик; 1 Минеу Празничку; 1 општу; 4 Служебника већа; 8 мања; 89 М-цословца 12 Часловаца; 8 Требника; 8 Јеванђ: страстна; 16 Псалтира пи | мали; 1 Нови Завјет на славен: језику; 47 Превода Н. Завјета; п 100 прпповједки С. и Н. Завјета, Котихизис, Буквар, и један мали Служедник.

Онај ђак пмао је к мени доћи овпјех дана, али сам му био писао да не пде прије, него му поручим за ове књиге да су ми дошле. Сад ћу му писати да дође, п даћу му Трпод постни, Џентикостар, Апостол, по једно мало Јеванђелије, које сам већ дао лијепо везатп, нек понесе у Завалу, п ако му нектјеше дати онијех 30 србуља у промјену за ове, без онијех 19 минса мјесечни што траже, казаћу му да остави ове, и нек их држи као заклад, док им понесе минеје; а да му даду Србуље, барем да влдимо колике су: какве су: п које су: пак ћемо послије стабилије трговати за све.