Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић 209

Даћу му и још коју књигу, да понесе са собом, неће ли п од њих коју, или у примјену дати за србуље, или продати за готове динаре, или може му која служити за придавак да дава уз коју другу своју, да прије пазари, јер доста пута разбије се пазар с мале ствари. — Еле учићу га пи опет на сваку руку, да боље утуви, како ће се у овош куповини владати. У очи Ваведенија послао ми је био 4 СОрбуље из М. Добрићева; 1 СОлужебник читав; два псалтира издрпана, и Пентикостар без почетка пи свршетка. И пише мп да ишту за њих: 1 СОлужебник, Пептокостар пи један псалтир Московски. — А ја сам му по истом момку одписао: да, оне србуље, што нијесу читаве, ништа неваљају ни мени ни њима чије су; ма поради оног читавог служебника, узео бих и она три рутава комада, и да их неврћем натраг, нека да за њих један наш служебник, један псалтир и једну икону Јовановића, и препоручио сам му да се нимало нелакоми на оне србуље које нијесу читаве, већ незнам јели што учинио.

Ја вам вјерујем да имате у кући множштво такије србуља, које ни вама, ни другоме неслуже сад ни зашто. Да није друго, него што сам вам их ја послао, било би их неколико бремена. — И душе ми моје много пута бих се чудио: „ама шта ће вам оваки смет'“ а моја попадија ћаше ми рећи за њих: „носи ми их из куће молим те, е ми је ева кућа од њих сметшпљава !“

(С узимањем овакијех србуља, не само што сте ви на штету ударили, него с овијем. научисмо дивљане неке, што пмаху оваке подерине, те нам мх скупо цијенише и данас ако ком коју има, исто је цијени. Па п онај ђак ми кажује, да п кроз Херцеговину говорили су му попови и калуђери: „Е мој синко, скупе су ове књиге, данас их тражу пи сами краљеви!“ Тамо дакле ваља ми по сад баш чинити им познат, да им подеране србуље невриједе ништа; јер ћу им казати: „да ми их надар дате неби их узео“. Џа ће тада не само они, друкчије о њима мислити; него ће и наши завидљиви главаши, кон нам за гув.... лају, умукнути.

Ту недавно разговарајући се у дућану мога оног рођака у Рисну о свачему, дођемо у разговор и за старинске књиге, како ми не донесе ни једну, а залуду му био препоручио. Док један Херцеговац кон међу нама бјеше стаде га корити, што није узео прошлог љета неке комаде у Џиви и у Дробњацима, што су виђали код поповах и калуђерах, кад су за-