Вукова преписка. Књ. 7
2 с с5
вук поповић
вили. — Везир Скадарски забранио је из своје земље сваку ствар давати Ц. г. и на велико су чудо без доста нешто, а особито без соли. Бошковићи сад се нечују, куће и земље њихове дао је Књаз другијем Црногорцима, да раде и живе с онијем.
Овђе је још у граду удовица пок. Пера и Књаз неоће је ни на очи, што га није послушала да узме сенатора Петра сина Стевана Перкова! — Сердар Мило био је поздравити Књаза у вапору у Задру, пи поради Бошковића, спомене му нешто Сердар, а овај му одговори: да мучи, е мала га стоџ, да онако и од његове куће не учини, и на вику њихову скочио је капетап од вапора, и Сердаре послао је изван! Љубезно вас п све ваше поздрављајући
ваш пријатељ
поп Вућ.
[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 45811
80. Котор на варин дан |+. ХП] 824. Мили Имењаче и Џријатељу!
„Ми — вборасмо о вуку, а вук иза плота“ код нас реку. — Тако ономадне је п Бјеладиновић Стево зборасмо нешто о Врчевићу, а Ррчевић бану међу нама, здрав и весео говорећи: да је дошао за своје и Господарене неке после, и пошто их оправи за један дан два да ће у пут на више. Разговајући се са мном хвалио ми се с вама: да сте му лијепо платили потоње србуље, да чека сребро [|| канђело, и једно Јеванђелије са зачалима за Грбљане; — да има 9 ком: Србуља, и да ће на прољеће шиљати једног попа Црногорског по оне србуље што су у Добриловини, јер ондашњи људи не оћу нешто да до њих довате! Питао ме за коју књигу мошковску имам ли да му дам, и одговорио сам му: да чекам час по час да од вас примим, и колико ми наредите, да ћу му послали. Искаше ми 2 Олужебника, три Псалтира, и три Часловца; дакле ако ћете да му дам ове књиге, и једно средње Јеванђелије, да ви зањ више не досађује/ — Каже да је оградпо