Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 257

пециво с ражња, које ће на трпези кресати с ножевима, а. узимати с прстима. У вријеме јела попијеваће кола и мушка. и жанска, а лубардаће се из топова п машкула! Ова ће свадба. баш бшти, како ми је Врчевић описао, јуначка и гласовита, само дај Боже да им буде лијепо вријеме. Био је Књаз дочуо да мисле сватови донијет на свадбу ову, по једно добро пе– циво на дар, и зато је свакоме у главу запријетио, да не би коп што донио. — Већ само препоручио је да се сваки ођеде с најљепшим оружјем и ођелом. Овима је опет крчмарима. наређено да набаве по неколико дебелијех волова и брава што ће убити и сварити за остали свијет. Лако је Књазу овако звижђети, и ономадне му је дошло из Р. 11000 цекина, а. Књагиња му носи 150000 Фиорина, стотину јој дава отац, а 50 мајка! Кућа је Књажева готова, и накићена баш као којет принципа од Берманије. Великом п лијепом његовом покућству чудили су се и овђе многи грађани. Каже ми Врчевић да је соба, у којој ће стајати двије камаријере принципешине, много љешле и богатије накићена, него што је соба нашег племића Нетовића у Котору, у којој прима владике, ђенерале и Мршијале! Једну вечер, при вечери рекох Иву Ракову пред. Врчевићем „чудим се да ће наш владика пзаћ на Цетиње“ и оп ми нато одговори с празним надимањем: „а незнаш попе Вуко, да је наш свијетли Књаз позвао и четири васеленске Патрајаре дошли би му на Цетиње да га вјенчају!“ видећи ја куд је он забраздио, опет му рочем: „Ја вјерујем да бише дошли поради части, него ђе је наш владика слабог здравља, вато рекох, чудим се да ће доћи“. МИ по неком новом звону, чини ми се да овог пута, нити ће му владика ни кум још, тек да су здраво Цетиње виђети!!

6 Његуша добио сам двије добре србуље, у замјену за једну нашу мошковску, п надам се брзо и од оног ђака, и од оног другог Херцеговца, добити коју. Нема нам више попа Кусовца, нити долази, нити ми што шиље ни поручује, а код њега ми је типик, служебник и један псалтир! а оно велико Јеванђелије понио је за ону његову србуљу од коже, и с уговором, да ће придати колико ви речете. Ја непитах Врчевића, да ли вам је писао како је примио велики требник од мене. У 15 дана ово ће бити треће моје писмо, што вам пишем, и зачудо ми је како ми не пишете што, барем дођошели вам оне србуље, ако и нијесу смокве, шипци и скоранце, што сам вам такођур одавна послао. За повоз онијех србуља до Три–

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 17