Вукова преписка. Књ. 7

258 ВУК ПОПОВИЋ јешћа, наплатио је мој син од Ситмунда 12 кранцара, оволико је искао господар оног бродића, п кад му је син мој понпо сандук, дао му је на пиће једну шестицу. Писао сам Браћи Батара у Задар, да ми пошљу кон наш буквар, ако би ималп од онијех малијех, што су штампани 1847 г. И послали су ми јучер 50 ком: дакле, од тијех новијех нешиљите ми ниједног, ови су нашијема обичнији. Зачудо ми је ђе ми непосласте с овијем књигама један комад: свободијаде владике Ц. г, а одавна је штамшато, може бити нпјесте се ставили, ма не мари добио сам је овђе од једног прпјатеља, само бих желпо да ми брату пошљете. Рекао сам Врчевићу, да опише с пјесмама сву свадбу Књажеву, ма да много нелаже. Да није како је! пошао бих п ја горје, да видим то весеље, ма ми се описну, с откривеним кашљом! У оном моме писму ја вам не захвалих на оној вашој лијепој утјехи, с којом сте нас ожалошћене пријатељски разабрали и управ утјешили им освијестили; и ми вам много на ономе захваљујемо, п желимо да Бог милостиви уклони вас п нас од сваке невоље п жалостп. И данас идем дома јер ми је прекосјутра крено име, паг ћемо напити и за ваше здравље. Поздрављајући вас, п све ваше

Ваш пријатељ поп Вук Поповић.

Она невољна удовица пок: Пера, с празним рукама незнајући кудаће, пошла је опет у црни дом на Његуше, и данас ми казаше, да ће узети Петра Стеванова Сенатура сбог кога је била доље побјегла, ако што друго неоправе од ње! — Наше парохије већ се уређују, до априла биће п плата пи новијех кућа за парохе.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4552

51.

2.

ср си

У Котору 22. Јан. 1 Мили Имењаче и Прпјатељу!

Из примљеног вашег писма од 95. Дек. видио сам, зашто ми нијесте могли прије отписати на она три моја, и врло ми