Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 259

је жао било чути, што вам свеђер досађује та невољна тлавобоља. Ја хвала Богу још не знам каква је то болест, али чујем од многијех де је велика ствар кад човека често глава боли, па вам вјерујем ве само да вас то забуњује, него вам п тешке муке задаје. Помоћи вам не могу, а лијека вам за то незнам казати, него трпит, пасаће и то.

Мило ми је да сте све оно примили што сам вам послао, а још милије ђе вам је дошло здраво и било по вољи. У почетку новембра виђаше се на џазару ђекоја Пастрва, а послије сбог веливијех вода нестадоше, тако нијесам ни узео ни једну, нити ћу кад ми онако пишете за рибу.

да србуље, које ја купујем овђе од другога, лако ми <6 владати по ономе како ми пишете; али онај ђак у куповини неће моћи горје, као ја пазити на све оно. — И кад ми коју пошље или донесе од онијех горијех, ваља ми је узети, пошто је једном већ и он узео и донио, као што ми је и ту неки дан послао трп велике читаве, и двије опет лошије. Он није још слазио на Рисан, од кад су ми дошле ваше ове мошковске књиге, а писао сам му за њих, и надам му се брво. — Тако ћемо радити да и оне Србулћ са закладом, набавимо из Завале. Нашао сам неке код нашега попа у Турскоп Оуторини, и ономадне овђе разговараоћи се с њиме, обећа ми да ће их у једној врећи послати да их видим, и ако буду за мене да ћемо се лако у промјену за коју од овијех вашијех нагодити. Добио сам и из Никшића 3 добра комада, а и поп Кусовац рече ми ту недавно послати четири лијепе србуље, п бајаги с њима да вам измирим онај дуг за велико оно Јеванђеље, што је од мепе узео. Сад он тргује у стоку и волове, па гони на Будву, и зато ријетко га виђам, и не стара се ка'и прије за нас.

Примио сам за В. Врчевића оно канђело, и за мене они О дуката. За дукатс ове, добро ми је на вас жао било, што сте ми их послали, и то на сву прешу као да сам вам их искао да ми обрав освијетле у некој невољи. Мени се чини да вам их нијесам искао, ако сам вам и јавио: колико је царине за оне сандуке, и онијесх првијех дана, како ми се није трефило при руци да исплатим с цванцикама. — А ви сте узели као с овијем да вам се жалим, и иштем цванцика да ми пошљете. Ма већ како му драго, пије зло ни једно било.

Врчевићу сам одмах по Шуту послао оно канђело, и за исто купио сам му стакло, и било му је одвише мило, а осо-

Ае