Вукова преписка. Књ. 7

260 вук поповић

бито што му је приспјело пред свадбом, да му га виде и остала свзетла Господа, п да реку: Врчевић живи добро! Послије свадбе Књажеве био је на свадби свога млађега брата у Будви, и кад смо се овђе впђели казао сам му да сте платили за канђело 85 Ф. у картинама, п одговорпо ми је да ће ми послат тек дође горје 4 србуље за вас, ма их још не видим. Дао сам му те је понпо собом 2 часловца и два псалтира, и запшсао сам кад п колико му давм. Препоручио сам да се чува од Медаковића, п прилика је сва да ће му наудити, а Врчевић се за то руга, п мисли у својој глави да је горје ка у бачви гвозденој. Он је луд био «што је пошао ону кућу зидети, и хвалпти се напријед шта мисли у њој учинити, јер с овијем је добпо многе злотворе, који горје дућане држе н куће имају, особито Ђорђа коп испод своје куће има локапду п лијепу газдарицу! А чујем да је Ђорђе баш и радпо да Медаковић дође на Цетиње, како ће с њим прије Врчевића понизити, и у јад бацити, а Боже дај да не буде овако! Влаховићу предао је оно ваше писмо у руке.

Владика наш први пут сусрпо ме с неком бреком, ђе је бпло више њих свештеника и то: зашто ђецу нашу неђељом и празником не водим у цркву да поју. Ја сам му одговорпо: да то нијесам никад чинио. Послпје ево ти га ђе грми с писмом за исти посао! а ја сам му одписао: да ћу га послушати, ма само нек он нареди Дирекцији школској да ми за ово одреди једну собу у школи, п са звоном да ми окупи дјецу, јер да ја у Царској школи нијесам господар заводити повијех ствари. И на мјесто да владика ово нареди напне нос на мене, бајаги како сам му смио одговорити! Сад пошто је дошао са сватовима п невјестом заједно, пошао сам му се јавити, и разговарајући се мекше, разумјели смо се побоље: обећао сам му се само да ћу дјецу научити појати, ма не водити их у школу, и пз школе у цркву никад! Дакле молим вас немојте му ништа за мене писати, јер ја кад чиним оно што сам дужан чинити, п зашто сам плаћен са 800 . на годину, браниће ме правдољубиви Гуверан од сваког нападаја кривог. Владика је добар човек, ма још да другог неслуша био би и бољи. Ми имамо три владике; њега и два брата Петрановића, и ови увјерите се њега учећи, и валуњајући му главу којечим, увалиће га у ијед — и у ријечи. Ја вам захваљујем на пријатељском савјету, али знајте коп ме гледа као рају,