Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 265

погодби, пи са штетом мојом, да му платим све, п хвала Богу кад нијесам до сад коме изио ништа, нећу ни за његове свеце, остат му дужан паре ниједне. Нек он моли Бога за вас прво, па и за мене што му његове иконе добише неку цијену овамо, и да није тако опор, те ме одбио од себе, могао сам му много икона до сад на дрвету наручити, и за наше неке цркве, и за Фамиље, што су ме били молили, па сам им се одрекао.

Нови Књажев Секретар Медаковић, чудног је овдје стекао пријатеља и договорника: по кући он се зове: Срдић, а у књижеству назвао га је ђавољи Цуца „Књижевна Мува !“ Ако ми ђе видите Цуду, молим вас поздравите га од моје стране, п реците му да му је код куће све мирно и живо. Почео је Медаковић одозгор званичне после писати њемачким језиком, п наш околишни капетан чуди се Књазу да се служи с овојем језиком!

Брђани уватили су вјеру с Турцима на Џевердару капетана Мирковића, и сад могу од њих куповати п соли и жита; Ма Бошковићима не даду никако да се врате на своја добра, прије него им исплате сав трошак, кон се од онда до сад учинио око њих, а има много како кажу трошка што Турци ишту. Они би утевли да могу икако, ма не могу, е су их Турци свуда растеркали по градовима п варошима.

Ја се надам брзо примити од вас одговор на једно моје писмо од 26. Јан. и то највише желим за чути како сте ми с вашијем здрављем, о коме и мислим и Бога молим ка и за своје, да вам га укријепи и продуљи до сто година. — Још ја велим да је и то мало.

Поздрављајући вас, и свијех у дому вашем ваш ваздашњи пријатељ

поп Вук Поповић.

Син мој најстари Љубомир поздравља вас. Он брзо свршује ову наугу поморску па одмах трчи у свијет на теџбину. Око Ускрса чекам другог пз далеког Кантопа, да дође дома, и ако што одонуд донесе, што се не виђа овамо послађу и вама. Трећи и четврти присипјели су здраво из Инглитере у Цариград, пи ономадне добио сам од њих 10. лира златнијех. Ово су ми црвени пасови и лротопопство. —

|Оршт. у арх. 0. К. Аклдемије бр. 45841