Вукова преписка. Књ. 7

264 вук поповић

послен, као да те ране за карптад! Зашто не погледа на Бјеладиновића, Вуковића, Влаховића и на остале залуднике, Фтиде лп се потезати плату: Па бјеше човече п ти онако живјети, и чекати да послушаш што ти се нареди. — Знаш "ти, да ја п ти нијесмо од потребе ћесару, и ако нам који 'алији колач да, даје нам га из милости као невољним просјацима. И чујте шта ми је на ово одговорио: „Остави попе "богати, зна Вуко што чиви!“ Кад чух ја ово, нијесам му хтло већ ријечи ппенути да му јаде не парам.

Дао ми је + Србуље, алп су слабе по по њих, и казао сам му да овакве већ не узимљете. Био ми је писао ту не„давно за једну од сребра патохљебницу, п још за једно канђело да вам наручим од његове стране, да му ту наредите, али вам ја нијесам хтио ништа ппсати. Сад може бити да вам он исти зато пише, али ви прођте се од овијех нашијех наруџбина, пмамо ми лагшијех прилика, и добријех мајстора за ове работе у Млетки и у Трпијешће наређивати п џабављат.

Још ми не донијеше неке Србуље пз Херцеговине, а купљене су, неда велики снијег путовати. Набавио сам једну на коти, и док мало окопни прикупшћу их ако Бог да подобар сандук. Миле ће вам бпти п неке нове јуначке пјесме, ријечи, пословице и загонетке, п било би од свега овог много више, да ми има ко писати чисто, него ми ваља сваку ствар преппсивати, иначе ви тамо мало бисте могли што разумјетп од оног што ми написано донесу:

(Сад сам с владиком у љубави и у миру, и често ме зове на разговор и на објед. Ја сам му чисто казао шта ме убољело с његове стране, пи зашто сам се био од њега удалпо. Знате да мп је био рекао и ово: „Ти се поп Вуко много уздаш у твоје пријатеље! Помислите куда ово пде! Ја му нијесам ни једну опростио ријеч, што му није мјеста имала, п видећи без разлога да ми не може учинити ништа, а с разлотом и лијепим ријечма да може, довео ме сад да сам му повољпо и више и љешпе него ли је мислио п желио. — И сад ако ћете можете му слободно писати: како ви је мило чути, као моме пријатељу, да се с њим хвалим.

Јовановић трестаде ппеати мп. Ја сам га пштао одавна хоће ли да му предам повце од они икона на дрвету пи на карти овђе његовом познанпку уђелу пили Бјеладинонићу, ш послије опе његове оштре књиге, п измишљени неки ствари, чије ми писао шипта. Ја сам готов с новциома по нмпоп првој