Вукова преписка. Књ. 7

вук Поповић 267

пите се дакле још за које кратко вријеме, да-ако који гођ бане, а свакако дотле бићу с нечим богатији.

Међу осталијем пјесмама исписао сам шест добријех, и о ваљаном јунаку Вуку Голубовићу, а радићу да и још коју о њему испишем. Нећу заборавити на све оно, за које ми у овом посљедњем писму препоручујете. Под Млечићима пмали смо онај новац, што се зове беч, пон је био од мједи. У оно доба најмањи је новац био газета по беч по два овака беча чинјели су газету; и од онда па п данас у народу нашему чује се говорити: „Не ваљаш ни беч;“ „не бих тип дао зато ни беч“, или: „Колико је данас поп искупио у водици или на мироносање беча!“ И баш ове невољне бече, давао је овдашњи наш народ на црквене пјате, поповима и спромасима, као што и данас давају на мјесто њих солдине и Фенике, и ове зову, такођер многи беч. Ова ријеч беч мени се чини да је истекла од талијанске ријечи бег а ви ћете знати за ово боље. У Бару п по околини његовој говоре највише нашијем језиком, јер је највиши дио Ришћана. Има људи што иду по евијсту, особито у Цариград, па науче говорити којекако и турски. Има п кућа у којима је Ришћанин п Турчин заједно, п кад допапе ред да се крсти носе, носи та и овај Турчин (зашто су некад били сви Ришћаши) п то кроза село до на врх планине Румпјеће палазе сваке годпце с крстима. Ове мјешавине има полајвише у племена: Мркојевића и Шестана; дакле онамо од нашега језика људи има највише. Међу њима има неколико п Латине и то у Бару, ша кад им дођу фратри из Рима, донесу собом и књиге црквене на латинском . језику, па из њих говоре мпсу, али народ неразумијући га бјежао је из цркве, те онп почни учити нашки и арбанашки, и на ове језике сад служе свете мисе.

Онај Шрногорац, што су на његовом џевердару вјеру хватали 3006 се капстап Саво Мирковић пз Ријечке нахије. Књагиња кад се водила као невјеста, била је обучена на војничку, п оплетенијех кбса на назарећанску, а то ће рећи: биле су јој косе широм спуштене пиз плећи, бев пкакви увијени бичева и плетеница, само по дну бјеху мало подврнуте и завијене.

Врчевић се убрзо вратио па Задра, и одмах је пошао на Цетиње да горје чека декрет од Г. Мамуле, за које, незнам вам ни ја рећи мјесто званично у Далмацији, (С овијем гласом пријавио се п Књазу, и он га је узео на прву плату, док му