Вукова преписка. Књ. 7

вук Поповић

Ц > с

тај декрет дође; ал ево невоље! декрета још не би, а Врчевић са женом п нејако четворо дјеце долеће на Спасов-дан доље, говорећи мп да му је Књаз срдито рекао: „Врчевићу, ђе ти је тај већ декрет“ Знај да од првог мађа немаш више плате, п можеш одлазити кад оћеш!“ послије овога није га хтпо више на очи! Кад сам га видпо овђе згурена, са онолико чамади ни на дому пи на путу, лијепо сам се од јада пренеразио, П одмах пођем код околишног нашег капетана, п кажем му све, на које ми одговори овако: „Врчевић рђаво се владао! Онје пмао тајним начином прије себи коју Царску службу наћи, пак онда с Цетиња отићи, а тако сад ваља да чека док.му се које мјесто отвори. Г. Мамула што му је обећао, неће га преварити, ма пон не може све, као што се мпели, учинити. —— Ја с моје стране могу му то помоћл, док што добије боље, да дође овђе у официо писати, п имаће сваки дан 45 карантана.“ На ово му ја из срца захвалим, мислећи да ћу с овијем добром Врчевића обрадовати. Кад јест! Он држећи се јошт као принцппов секретар одговорио ми је: „Ја тп се бога мп чудим, попе! је ли човече то прплика да се сад у томе успоредим томе п томе Н. Н. — што су младп писарчићи, — ако ће Г. Циркул да му пишем, п најпослије да ми дарује дар по мојој заслуги, поћи ћу, ма на та начин нећу нипошто!“ Чујући га шта говорп прекрстим се с лијевом руком, па га пошљем да сам с Цпркулом уговора, п чини ми се да није учинио нишшта, пак се бопм да не изгуби ми што више! Оно рутшша п опај дио од куће продао је на Цетињу, п пма може бшти 400 Ф. п кад не оп бпо дужан, добри би му били у овој невољи и ошп, ал ако остане овако беспослен, п стане неке мале подужице исплаћиват, Сће реззе ређето Нек ми опрости и Књаз, у најпосље није му се поштено приказао; али чујем да је почео опет нешто шеврдат; ес Књагињом већ живи на пркос, п кад п кад стане га рпка шњом у поноћи говорећи: „Знај Даше, да сам ја Књаз и Господар Црногорски, па п твој! Сит га јеп Ђорђе, па је послао све своје сребрно оружје на сахрану овђе, ц до који дан сићи ћемн он, да пође у Италију на воде, п Бог зна хоће ли више и вратит се горје. Вуковића гледа на презоко. 0 Бјеладиновићем се увпо одавна с мутнијех рачуна, и овај сад нити је горје ни доље! Влаховић п Нбгуш архимандрит кукају е незнаду куда ће. СО једнијем само још Медаковићем слаже се у памети, п проводи вријеме у смијеху по у које-