Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 269

каквом гатању о будућности, дакле није чудо што не погледа сад на певољу Врчевића!: Бјегунци Бошковићи вратише се опет својој кући, и кад су дошли на велику суботу пред Књазом да му се поклоне, Књаз нареди Иву Ракову, да свакоме при опути везану брптву о пасу објеси, и да их носе по женски мјесто свога јуначког оружја, а једноме опет да привеже чактар о врату за некакву лупештину, п сувише нареди по свој Ц. г. ако ико од овпјех и једног види ђе без бритве или онога бев чактара, слободно да га може убити из пушке!! Сувише назвао их је Бритвићи! п метнуо је глобу од 50 талијера, ако их ко зопне више Љошковићи да платп упутд Ове су бритве на влаш за њих сковане, п једна виси у биљарди, и испод ње је написано: „Ово су Бритвићи!“ овај је суд учпњен по повијем законима Г. Медаковића !

Кавалевекп је опет писао Књазу, дасе ништа не плаши, и садашњи цар даваће му помоћ исту и још вишу, само да му буде вјеран, и спреман против злотвора бити се. А он по свој овој шрепоруци, ради спријатељити се с везиром Окадарсвијем, а с консулом Францускијем из Скадра већ је учинио пријатељство, иту ономадне по другш пут био је овај к њему на Цетињу. На 10. априла оде опет 25. ваљани Црногорски витозова са спроим фамиљама, одавде с вапором на Ријеку Сенску, пут Србије. Прориједио је и попове, е их је и било много, и орпјема што су остали, наредио је да пусте брадв. До пет шес дана кренуће Архимандрит Острочки у Карловце да се завладичи. Он је прави звекан. Кад су Турци низ ПЏланиницу шљегли у манастир, побјегао је из манастира, с крпом сланине, а за свеца није имао ни бриге! Сад је Књаз нови порез метнуо од 40.000 Ф. на земље оранице, стоку и говеда! и брат му је Мирко много усплио, пи с напетом главом нашој се власти врло замјерио, ша га вишем не прима преда се. Он брани лупеже и зле људе, јер од њих дио прима, а зато су сеопет просуле чете, про границе, и на самом Цетињу краду се међу се! Књагиња је хтјела да пође у Тријест, да пожали род, како јој је отац умрђо, али јој недаде књав, и с овога боцкају се често, еле свакако Бог ће дати међу њима мира и среће!

Шпиро Поповић из Шибеника био је о Ђурђеву дневи у Рисну. Били смо заједно на Бурђев дан у манастиру Бањи, јер је храм С. Борђа. Допао му се Рисан и Ришњани, њи-