Вукова преписка. Књ. 7

210 вук поповић

хово ођело коло п пјевање. Он је добар и паметан Србин, и препоручио ми је да вас поздравим од његове стране мплоп драго. Отиде и наш владика у Далмацију. У најпосље пошто смо се разумјелп и сазнали имао сам од њега велику љубав, готово сваки дан звао ме на објед. Оставио ме је овђе у своме двору за домаћина, па по њему сад шетам, п честитају ми га, као да сам га на лот добио. И кад се оцет на здравље поврати пмаћу собу код њега. Добро сте учинили што му нијесте за мене ништа писали, а по свој приликп биће му протосинђел штогоћ писао, како је од вас чуо, да сам вам се на њега хвалио. Послије нашег мира, увјерите се да су му многи неки његови посли п планови пошли алавија, и у цркви

у народу нашему. И држећи он с добрим и поштеним свештеницима, мтран ће и сам бити, и лијепш ред п напредак у народу и у цркви виђети,

Консилијер Петрановић одлави нам брзо у Оадар на виши скалин, и надамо се опет брзо га овђе виђети као предсједнпка у Требуналу.

С Јовановићем овај ми је конат:

За 4 пконе на дрвету с рамовима по 21 Фор. 54 Ф.

„ 77 икона малије по 80 крајцара · · · ·98Ф.80 кр „ 65 пкона п срењијех по 1 Ф.-. · · · · 652. да сандућ + 55 6 ве · . 2Ф.46 кр.

Свега 190 . 16 кр.

(д ове суме одбијам што сам ава ИМ у

ађенцији за повов. + + • · . 29 Ф. 18 вр и за царину у Догани· + + > + + - · + 7 Ф. 40 кр.

Дакле остаје његовијех 160 Ф. 37 к.

Овђе му не одбијам у конат два скрљана рама, што сам их нашао у мрве сбог његова рђава слагања, нити му одбијам двије средње иконе од карте што сам нашао разбучене, нити му спомињем како кров Далмацију шиље своје средње иконе по 48 к., а мале по 94 к. а мене их меће по ] 2. и по 30 к. Још му нијесам продао једно 50 комада икона, и молим вас да му речете ако ће предаћу овђе коме рече 100 Ф. у злату а за остало док продам нек ме причека. Нек вам покаже моје нисмо па ћете ми по боље моје равлоге разумјети. Обрадовао сам се за вашег сина кад сам чуо да је оФицир постао, живио и као тата био. Много су ми миле биле оне књижице, и зато вам на њих