Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 274.

много захваљујем. Данас псписах добру једну пјесму о Милошу Обреновићу од једног Чачанина. (0 поздравом ваш Поп Вук.

[Ориг, у арх. 6. К. Академије бр. 4585)

854. Котор 16/28 Окт. 522. Мили Пријатељу и Имењаче!

Од више ми је мило било оно ваше писмо од 10 Сет: јер сам га се био ужелио, да што гоћ прије за вас чујем ђе сте и како сте И хвала Богу кад сте добро и здраво, то ми је мило, и то је најбоље.

Ја сам неђе овог љета читао у листове за вас, да сте били у Биограду, и надао сам се опет да ћете ми писати што прије, и у надању овом пролеће нам све ово вријеме, те не писасмо један другоме, што није био наш обичај. — И ово је баш узрок што вам нијесам послао пи ове србуље, а доста ме омело и надање да ли ће ми ко гоћ из Црне горе или из Херцеговине што гоћ послати пли донијети; у томе приспје опет међу нама и ова зла болест колера, те уплаши и смете све, п сваког, па нити се већ миљело коме ни за што мислити ни радити, него сваки је очекивао смрт, као овца ножа!

Данас сам предао на ађенцију сандук. У њему су Србуље што сам ја неке набавио, и што ми је онај ђак из Љубомира послао; и прије него он дође незнам вам по чисто казати, колико је и којијех се књига мошковскијех ва њих дало. Наћи ћете у њему и оне пјесме п којешта друго, ну једној кутијци 20 Фуната смокава, и сувише неколика слатка, шипка, а домало кад почну добре укљеве, труте и бутурга, послаћу вам и то. За сувице пишите моме доброме брату на Смирне да вам пошље, мило ће му бити ако му успишете; јер ме више пута питао како сте. — И оне служе у кући, и зими су лијепе и онако саме и у свако јело да се метну, особито у кулин ми их мећемо и то је наш будин!

у