Вукова преписка. Књ. 7

272 ВУК ПОПОВИЋ

Ја вам много захваљујем на оној пресуди. Ја ћу вас послушати онако како сте одсудили да молера псплатим, и послаћу вам с другпјем вапором, јер немам данас кад о томе радити — 10 лира стрлини, а остало радићу му послати што прије, зашто још имам 85 пкона његови средњи, а 20 мањи непродани; пак п немам при руци сад да га за све подмирим, а бих с драге воље да мп се једном од њега трепт. Он кроз Далмацију шиље своје иконе по 48 вр. средње, а мање по 24 а мене их је метнуо по 1 Ф. и по 80 кр. Ето свједока Г. Петрановића којп је ту; ма ништа за то, доста да сам га познао и по овоме, п по другим његовим изговорима у плсму који је човек. Ове лпре нек прими по оној цијени која буде у тој пјаци, пли ви се не мучите за то, ја ћу му писати кад му их пошљем, п за њих и за остало.

Код нас је колера почела од 22 августа, и помрло је од ње до данас: најпрпје у рибарској варошици Муо 42 друга; у Котору 98 осим 74 солдата, — У Рисну 89 и по Новској Крајини гдје гдје око 40 друга, и више нпђе у околини нашој није се чуло да је ко од њеумрђо! Много их је од овијех помрло п од страха велика: једни су бјежали пут Дубровника, а једни пут Будве п Црне горе. — Из самог Котора побјегло их је бпло преко 600 душа. По овоме можете суди како су се некп од ње били уплаплили, п која је жалост била у народу, особито овдје у граду. На 15—16 п 17 Сет: по 18 пдо 17 душа умпрало је у Котору на дан; пу овој ватри сам сам ја у парохији скакао пи про дани по ноћи да сређујем болеснике, јер парох се равбоље п побјеже у Нови, а капелан умрије, а други нико од попова за живу главу не шће да дође, — тако хвала Богу за 24 дана служећи, бпо сам здрав и задовољио сам сваког са усрдном службом мојом. С овом болести открили су се многи, којег су духа и срца н спрам Бога, и спрам своји ближњи! шта ћете друго: бјежао ЈЕ ПО од брала, муж од жене, а жена од мужа. п да пије

плаћене војске било, што су болеснике чували и мртваце на гробље носили, по својти и родбини на истим постељама би се распадали! Исти попови нијесу хтјели ни по што код своји парохијана приступати а камо ли их сређивати и над њима чатити! а кад су свадбе, крсна имена, п крштења, добри су и за потрчати, и за чатити, па ако ћете п за поиграти! и за то су награђени п с црвенијем појасом и с претопопством, па евала им!