Вукова преписка. Књ. 7

ко ср (У

вук ПОПОВИЋ

Надајући се од вас великоме писму и поздрављајући најљубазније п вас п све ваше остајем

ваш дојакошњи Вук СтеФ. Караџић.

Збиља! како се зове она риба па које се вади ова бутарга, колика је отприлике, и гдје се хвата п ова бутарга суши

[Штампано у „Јавору“ 1882 стр. 667.]

89. У Котору на Чисту Недјељу [+ ШЈ 15256. Мили Имењаче п Прпјатељу!

Много сам се обрадовао ономе вашему писму од 27. Јан. а п овоме од 18. Фев. и небил урок! ево све ситније и разговјетније пишете, и ко ви завидио такој лијепој старости, на јаде му прво васкрсеније дошло!

Мило ми је што сте молера онако увјерпли да се небом за ово мало још кусура што има при мени. Подмприћу га брзо да је што и више, п кад буде да се алалимо, немојте заборавити да вам да оне моје двије пконе домаће.

Видио сам и ја да мећу тијем Србуљама понајвише их је било пабишани подерина, које нијесам могао од туге ни у руке узети да их прегледам и прочистим. Али шта ћемо кад их доносе Ви мени добро пишете, које п какве вам требају, п ја бих се по ономе баш лако владао, кад бп их сам по људма тражпо пи куповао, а овако узимајући ми их други, принуђен сам био свакојаке примати и залуду сам им триста пута рекао да не узимају којекакве рутине, које немају ни почетка ни свршетка, они пеоћу да разумију, него пошто ми их силом уплекају још говоре: „та забога рекли сте да вам свака воља! та п ове су старинске! пи у њима има доста Јеванђелија и чуднијех молитава, пт.д.“ Еле с оваким њиховим маслакањем досаде ми п узмем их преко воље, и са штетом вашом; ма већ у напријед казао сам им да ми не доносе ниједну неваљалу, јер ће остат за њих. Онај ђак што мп их