Вукова преписка. Књ. 7

> ср оз

вук попови

купује, био ми је писао онда, да је двије на коже нашао, и по овоме писах и ја вама. Шослије кад ми је неке донио, питам га за ону другу ђе је: и каже ми како је мислио од једне што има чврсту и свијетлу хартију да је од коже, и заклиње се да је узео за зечју кожу! Тако дакле преварио он мене и ја вас!

Имам досле још код мене пет Србуља, а донеколико имаћу и онијех молптава и записа, за које сте ми најпослије писали; већ сам нашао човека који ће ми их преписати од једнога попа чаратана у Ерцеговини, а надам се дотле и неким србуљама, и пјесмама да ће ми донијети, па све заједно рад сам вам у једном сандуку послати, тако ћете с овијем примити и онај рјечник Руско-енглески. Тешка ми је рана ђе вам не послах шп једну труту. Ове године управ ударила, је несрећа у њих, п у сваку другу рибу Црногореку. Да их је било увјерите се не ћах гледати на цијену; али од Божића није се та ђавоља добра виђела на Џазару, и како ми каже ТГ': Ђорђе, коп још овђе болује, није могао ни он имати нпједну, нити их је било, ато све због великијех водах, што их не могу ловити у дубоко. Ја ћу вас имати на памет, те би која била и по данас; јер оне ваљају у свако доба, а ви тамо чиними се да од добре рибе и непостите никад.

Драго ми је да сте и оно мало бутарге примили, и зачудо ми је, што није више на њу царине било, ваљда су се такли душе, јер овамо било би много више. За прију потрошио сам само 40 кр: и да је просто кад не погине у путу. Рпба из које се види бутарга зове се: „скаква или скакавица“, и она је по кроју и величини као Дунавски шарап од 8 литре. Она иде из мора у Бојану, п ту се коти, плоди и хвата. — И кад је прежене сила водена дође пу Боку и зову је Муљани: „ћабра“. Ову бутаргу чине напвише у Скадру, и пошто је изваде пз рибе, држе је у соо један дан, и послије метну је на љесе па се суши на диму. Суши сви на сунцу, али је боља она на диму. Матица јој је дакле у Бојану, и најбоља је ова риба слана и сирова за јести уз Божићни пост, и ако Бог да, те дочекамо, послаћу нам неколико главах,

Ја сам одавна увјерен, да ме с правијем срцем љубите, и моме добру да се радујете као добри наш брат и пријатељ; а Бог ми најљепше зна, да и ја тако осјећам у моме срцу спрам вас, и тако мислим и држим, да другог таког искре-