Вукова преписка. Књ. 7

284 вук поповић

нијег за мене пријатеља на свијету нема, кога ја, и сва моја

фамиља из срца љубимо и најчешће спомињемо. — И запста што гођ је нас од некад у Фамиљи развесељавало, најчешће је бпло с ваше стране. — Ниједан дан. ниједан састанак ни

разговор наш, пије нам прошао без вас, та п неко мало моје чаме од 4. год. Док дођем дома најприје сретне ме с питањем: тата јелп ти писао Вук! јер је свјежбао с којом добром вољом разговарамо се о вама и читамо ваше књиге. Нама је била велика радост чути за здравље п за добар напредак вашега спна, п једва чекамо да видимо пл вас п њега. ма баш код нас у Рисан; и кад сте нам о путу вашему већ писали, не учините икако, јер ми вам се одиста надамо. Писао ми је ибрат ту неки дан да ће доћи дома по Ускрсу ђегоћ, да постоп једно 20 дана, тако дакле п њему се падамо и зато смо много весели сви у пашој кући.

Кад желите задовољити вашег сина с Рисанекијем ођелом, и оружјем, ево вам и свему права цијена: фес с китом

златном 9. талијерах; — токе с плочама «5. тал.; долама с пуцама 85. тал.; — Јечерма од кадифе с Фрпжом златнијем 95. тал.; — Гаће од свите плаветне 10. тал.; — копче 20. тал.; пасови посвилај 15. тал.; — двије леденице 100. тал;; — нож средњи 30. талпјерах; сабља 70. тал.; — ћесе сребрне 50. тал.; — ћеса дуванска 5. тад. : — џевердар са сребрним ламама 20 тал.; — чибук с бокипом 10. тал. (С овакпијем

ођелом ођеван је сваки прави Ришњанпн, коп се побраја у нашему мјесту да је жив, п једном кад га начини трајему за зао вијек, и негине му нпкад онај динар, што је за њ потрошто, јер је све срма и чисто сребро. Кад бп сте прегли ову спензу учишити, нешто би се изновице сковало по начинило, а нешто би се нашло и готово да се купи. Ако да Бог те дођете овамо с вашијем спином здраво, па ћемо онда наћи у Рисну спрам њега једно овако ођело да га обуче у мојон кући, да видимо како ће му прпстати, хоћели му мило бити, као и његовом тати. п онда ћемо се знати у томе владати; јер више пута они нам развале паше работе, особито за њих, кад што желимо учинити, п ваља им повољити у доста ствари, јер пмају јаки пријатеља своје мајке, које им све по вољи чине и разлог давају! а ово почну и ове онда чинити, кад нањуше старост на своје мужеве !

Тешко мп је жао да вас та главобоља често полази. —

И код нас мпоги се жале на ту болест, а највише жене, и