Вукова преписка. Књ. 7

вук поповић

> 2 о!

бољег лијека не находе за њу од калуђерског записа, кога носе прп себи у једном тобочићу, и кога вама ево шаљем, не били Бог дао да и вама с њим буде боље. „Запис: Свети врачу ордаше (иђаше) с гором Јелеонском, на сиву коњу, У златном седлу, и крваво копје у руци носаше, и срете га пречиста мати Ристова, п рече: ђе пдеш с: врачу ' Идем пречиста, мати Ристова да изгоним проклету поганију главобољу из раба Божјег Н. Бјежи проклета поганпце п главобољо от раба Божјег Н. како роса пред сунцем, во пма оца и сина пи с: духа амин!“

По нашијем црквама пма много старо-рускијех њигах, које су штампане и у Лљвову и на друга руска мјеста од бабаземапа, од вопјех, ако вам што служе, могао бих набавит коју, јер памтпм да сам овакве врћао некијем поповима натраг. Књиге полустава, пшту ми често, пи вратите ми тога што сам вам у нефаљ послао, и гледајте да м од тијех, црквенијех књигах што се ту штампају, пошљете ми по коју помању од сваке, јер од великијех за сад имам још доста. |

Код нас је слава Богу! све здраво п весело. Небоимо се више ни опе црне јаде — колере, јер нам је поручио Црногорски пророк поп Бутуровић да је нећемо имати прије 20. год.! Опала је и цијена у свему, особито кукурузу, ком је спромашка рана, на пола је јевтинији; само још вино, и остало јупачко пиће, држи се на високо, зашто га баш нема, и зато су без њега погинули мноли, пе пијући га, као п многе жене поучале. су у лицу без пусте ракије, е она им служи за матицу, и она им је веле велпко разабрање !

Чиними се да сам вам писао како су Црногорци у рати с Никшићима, сбог неког сијена, што су им били још љетос за своју нужду покосили преко своје границе, по дана далћ у Рудинске планине. — И ту недавно кад су пошли Граховљаши и Црногорци заједно око 100 другах да ово сијено растру својој стоки, Никшићи се опру, п да их више разјаре, наочиглед запале им многе стогове, убију двојицу п отму им неколико стоке. По овоме Црногорци врате се убјепи п грдни, да кажу на Цетињу како им је на путу било. Владајући тада Г. Мирко није смио без допуштења Књажева — кои је био у Тријесту —— ниједне освете Турцима учинити. Али наша власт старала се много, да и ово и друга пређашња зла међу њима смири, и ради тога ишао је наш Цпркул у Мостару, и Г. Мамула долазио је овдје, те су склонпли обје стране да станак један учине у Котору, ком је био у очи бијели поклада На