Вукова преписка. Књ. 7

ко (СТ

=

ВУБ ПОПОВИЋ

Хоћете ли да вам пошљем Ф частице Србијанке Милутиновића, јер ја мало што у њима разумијем. —

Ја се надам новом клобуку, да ћу од вас пред Ускрс добити. Овдашњи неваљају ништа, упут изблиједе. —

Има у Новом саду малијех осмогласника по двије цванцике комад из коп уче пјевати гласове Карловачви Богослови; и не знајући како би их могао једно 12. ком. имати молим вас да бисте ми их чинили имати. — Тако исто и онијех побожнијех књижница, из кон читају Госпође свете молитве при литурђији, желео бих пмати неколико комада, зашто су почеле п наше овамо младе домаћице и дјевојчице читати и сјећати се душе! плп боље рећи: Цпвилизадије !

Добро сте рекли: да нема засад ништа од новог нашег у Боки владике, док је жив Кнежевић. Око је нечија игра била из Далмације, јер су просули били глас одонуд и за нашег попа Јакацу, да ће он бпти владика у Боки!

„|На одвојеном листу]

Ријечи :

Шрамак, мали облачак; Удоречен, што и укоречен или укочви. — „углијер, Гркљан у Рисну; — Оларадице, навалице; — Шрибпак, рече се за дијете у повоју; — ЛГаљуфан, Гулозан, сластољуб; у Грбљу; — Узберикао се, узвјежбао се нпр. у читању или у другом послу; — Лржица, суд од тикве; — Дрнда, ђевојка крупна; — Мостовица, пут из-

међу земаља за сами пролазак; у Гробљу. Поздит, закаснит; у Грбљу. Иодмиоци, ком вазда у једног млинара жито мељу. „Што те звиска стош“ реку невјести кад виче, у Ц. г.„дла сам ти зато, зашто си ме тп злом пронпо“, овако одговори зла жена своме мужу, у Рисну. — „Да Бог да, да дође свака. ока вина по дукат. да непије свака рђа вина“, у Раену; „Аво сам и баша сирота сам ваша“. — „Туђица одкригузица“ „бзику се суди агузици се кметује“, у Ц. г. — „Идем перат коња на воду“, за нерећ пишат; у Ц. г.— „Пштали су неког: „Како 80вете ви вука“% Ми никако он и сам дође“; одговори. Овако ђекои пријатељ незват — Пристибаша, рече, — „Како ти свијећа гори онако ће ти бити“, реку попови кад свете масла болеснику. — „Ко не умје чапом, а оно ће врањом“, или „Ко не штеди на шпину точи на клокун“. „Докле вијека, дотле и лијека“ ; „Куку томе ко иде из свите у клашањ. а из клашња у свиту ето му среће“, у Котору. — „Вазда се човек на меко опире“. —