Вукова преписка. Књ. 7

285 вук поповић

„Кога уста неболе тога и не србе“. — „Некоме реку и кад прне — здрав! а некоме и кад кине — дркао!“ у Ц. г. — „Што је рано то је и на рамо“. — „Обрнуо си ми од шаке до јаке,“ укор за које добро — „Лулу пуши а једу та уши, дуван плаћа а нема гаћа, самур носи а проси“. Савински калуђери овако коре ђеког спромаха. — „Крсте носе

неоста позобао ђаво!“ овако је повикао некакав Граовљанин кад су му с крстима на Троичин дан пријешли преко успјане земље“. — „Може се абит промијенит, ма не може црна памет!“ Овако одговори Которка, кад је ко укори да јој је стара хаљина. — „Ускрс је домаћи омрсак“, то јест ако п пемам како би се шћело, могу се похвалит и покрит, што на Божић пеможесе. — „Ако Бог затвори једна врата, отвори друге прозоре“. у Котору. — „Која жена умре рађајући ваља покрај ње у гробу метнути пуну такву воде да не потуче град“, у Грољу. —= А у Рисну једогоњи прекину жиле испод кољена, да се не диже поноћи.

ГОриг. у арх. С. К. Академије бр. 4590]

90. Милп Прпјатељу п Имењаче!

Велика ми је рана обпла, кад сам разумио пз ппсма вашег (28-ог фев.) да сте слаби били за читаве три недјеле. Ви сте назебли бОплп, п од назиме кијавица, кашаљ п сваки јади дођу, особито на старо чељаде; по зато вам много препоручујем да се чувате од навиме, јер пошто једном дође, мочно |!| је оћерати послије.

Ако су вам моп шешпри чинили пзићи из куће, жао ми је; јер посао не заслужује ни да о томе много мислите, а камо ли још да се грудите. Ево вам мјера, коју сам узео око моје главе преко ћелепуша.

Писао сам вам повелико писмо на пачисти понедјелник, и надам се да сте га примили. Добио сам одједног попа из Хердеговине једно добро и читаво Јеванђелије, писано штамски е крупним словима, и обећа мп још коју Србуљу набавити.

Брат ми је кренуо са Смирне пут Тријеста, и отоле поћи ће у Млетке, Падову и Милан, па ће око Цвијетл бити овђе, п постојаће једно 15 дана.