Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 289

Поздрављајући вас и све ваше мило и драто У Рисну на пачисту Недјелу [1], ПЦ 1856.

Ваш пријатељ поп Вук Поповић.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 45911

91. Мали моп Имењаче и Пријатељу!

Ево вам од поклада и треће од мене писмо, и обрадоваћу се кад чујем да су вас затекла сва три у добром здрављу. (С овијем шаљем вам једну труту женску, од тежине 10. Фуната, добро уређену, и заковану у новом сандучићу, а да не пропадне ка и лањска, осигурао сам је на 7“. Фиор: и увјерите се да их је било честитијех за послат пријатељу, имали бисте и прије барем једну, тек да се омрсите од ње; ма људи не памте никад горег лова у њих што овог пута, и зато ми је особито мило било, кад сам ову више пазара изишавши код једног познатог Ц. г. заквачио, и желим да и вама буде сладка и пробитачна, па макар и послије Благовјести вам приспјела.

Ја сам са свима мојима добро и здраво, и до осам дана имаћу код куће и брата с пута, па ћемо веселији, ако Бог да бити, и при весељу нећемо ни вас при напијању заборавити.

Писар мој већ је почео у Бањане па у Косијерево оне молитве, и још што шта писати, и поручио ми је да ће до неколико данах и готов бити.

Јавио сам вам како се немогаше Турци и Црногорци смирити на овдашњои првој сбдници, по овоме ту неки дан Граховљани убију једнога Корјенића, и сувише два ране. Дакле они не мисле, што се великаши шире на глави! и право имају, кад и они овако за њих мало маре. Ови се ругају кад им рече сад коп приморац: „Дошло је вријеме да се баце саруци на таване, а јатагани на сандуке“. И баш би била грехота и срамота истијем миротворцима, кад би их и сад заборавили, и оставили овако да пиште у невољи, и да зло чине себе и другоме.

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 19