Вукова преписка. Књ. 7

290 ВУК ПОПОВИЋ

Код нас је почело мирпсати красно прољеће, али су прозебли и окашљали многи. Владика нам неће доћи пред Ускрс, пише ми да му недаду Задрани.

Пошљите ми један овогодишњи шаљиви календар, јер ми се допао онај лањески. Поздравите ми ђегоћ, и од моје стране вашега доброга сина, да му небудем нови пријатељ, кад се видимо ако Бог да овамо. — И вас и све ваше позлрављам ја и сви моп најљубезније.

у Котору на Крстопоклоњену неђељу [18. 11] 1856. [пошт. жиг: 80. 11]

ваш ваздашњи пријатељ поп Вук Поповић.

[Вукова напомена:] писах му 14/26 Јул. 8556.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 45921

92.

У Котору, на Преображеније [6. УЈШ] 1856.

Мили Имењаче п Пријатељу!

Баш сам се овог пута код вас осрамотио, што вам нијесам одавна писао. Да ви сад за ово наводим којекакве разлоге, валуду ће бити, и зато најљешше ми је мучати.

Послије марчаног мојег писма, примио сам два ваша, и читао сам их са свом љубави. Мило ми је било чути за пастрву да сте је примили, и да вам је слатка бпла; али ме уболио онолики трошак за кирију и царину, што се око ње до тамо учинио фиорин п 16 к. више него ли се за њу овамо дало, и зато баш се не мили од овакијех ствари ни шиљати с вапором никоме. Брат је мој стајао дома 40 дана. Мио му је био поздрав ваш, и он каже да вам није ништа сувише послао, него још држао је да вам неће бити с онијем све ни измирио. Он је на истом мјесту у већој радњи а с бољом користи.

Ја сам све примио у добар начин што гођ сте ми послали, п колико ми је све по вољи било, толико сам се ономе свему чудио, како ви онијех лијепијех ствари за нас нађете тамо, што их други овамо немају нити могу набавити, ца је овоп мновињи ва чудо. Други дан Ускрса, кад смо крсте носили