Вукова преписка. Књ. 7

вуУК ПОПОВИЋ 291

преко Габеле, између свијех Рисанка, моја је попадија најокићенија била с лијепим вашим, и од свог ђевера добивеним даровима, па и многијем женама на њу бјеше жвркнуло око, говорећи: ево гледајте попадију били свак рекао, да се још није ни удала. И поред остали ствари честитајући јој опет пову господцу торбицу, пане јој на ум, да је срамота већ, што се и она с чим гоћ не приказа вама, тако с њезине стране примићете ви једну кошуљу и један личњак, а господична ваша кћер једну сеоцку торбичицу и једне собне превице, и ово вам шиље не да се с тијем даровима похвалите као она с вашијема, него да се насмијете, иу друштву разговор о томе заметнете. Надао сам се до данас из Херцеговине и из Црне горе барем једно 20 добријех србуља да ће ми донијети или послати ко, па ево од прољећа једва саставих седам комада, и то узео сам пет, доста добријех, од сина попа Ћука из Никшића, а двије послао ми је поп Драго из Цуца. — А од оног ђака из Љубомира, и још од некијех што ми их успут траже по Херцеговини, ниједну нисам имао нити чујем за њих јесу ли на јесер, па бих латгше прегорио и њих, него ли моје књиге и инконе [!] што сам им дао. Међу овијема у истоме сандуку метнуо сам 4 частице Србијанке Милутиновића, и онај рјечник Руско-Инглешки, Врачевске молитве, и другијех молитвица што сам могао до сад искучити од некијех баба, и попова чаратана. -— Ниђе нијесам могао добити читаву књигу горскога вијенца, а обећали су ми толициња добавити из Црне горе, и надам се да ће ми из — Запланине кон гоћ од послушника мом наћи кои комад и горскога вијенца, и Дике Црногорске, и тек ми кон што донесе послаћу вам одмах. За Зборнике што ме ппитатв хоћетели их везати тамо ' не треба, него какви су да су, ви их таке пошлљите овамо, па нека веже и кити сваки свога по својој вољи. — Ви бисте ми хтјели и у томе угодити! Добро моја попадија више пута за вас рече: онакога човјека ниђе нема у свијет.

Наш владика био је код нас мало, само два мјесеца, и сбог слабог здравља отишао је опст у Врлику да пије ону воду добру. Он је добар човек, али смо ми оштри и неразборити, и шћели бисмо да нам збори и твори по нашој вољи, а он се богме добро чува да неиштети што за себе код јачега, и зато многи његови разговори, и многе одлуке нијесу ни у народу ни у свештенству примљене ни послушне. Живећи

19"