Вукова преписка. Књ. 7

> го о

ВУК ПОПОВИЋ

овог пута с њим заједно, био сам му и писар п капелан, и као пријатељ вјерни старао сам се да му облагшам у многим стварима и ијед, п труд велики, и до душе за кратко ово вријеме држао ме п частио врло лијепо — као домаћина од куће. С Петрановићима више посла нема, јер их је познао да су шарено е њим живјели. — Па и наш народ и наше свештенство о њима је нешто начуло, да су наумпли били за своје некакве разлоге тицати у закон, па им не могу имена чути! Еле сад опет кувају за Мутибарићем говорећи: Оно је био витешка сабља и владика!

Министар Бак био с вапором 29. Јулиа у Боки, и пошто је видио Котор, Рисан и Нови вратио се натраг. Жао је било п Будванима п Пераштанима што није пошао код њих. Грбљани су дошли око 200 људи у Котор поздравити га, и пошто их је прегледао на пољани пред градом, чинио им је играти и пјевати, и најпослије дао им је вина, крува и сира те су се најели, п од жеље напили сити. Напијајући кнез њихов с пуном бокаром вина овако: „За здравље нашега православнога ћесера, и његовог свијетлог министра пи нашега ђенерала Мамуле“ и т. д. — Изјадио му је у напијању све теготе и потребе Грбаљске, молећи за овогодишњу царину да им се опрости! Купио је од њих један џевердар, двије леденице и два ножа, п добро су му звали ово зацијенити. Они ће овог пута наијгоре проћи, јербо нијесмо имали дажда од Ђурђева дневи, тако нећемо ни имати домаћега жита, ни маслина, а жље и вина, јер је п ове године болешљиво грожђе. — И у Црној гори суша је велика, а по Херцеговини биће рода пзобила.

Од прошлог Ускрса ЈДрногорци су ударали на околине Нишићке неколико пута, и ништа им нијесу могли учинити. Исти њихови ускоци бише их притутакавали да ударе на град, обећајући им и своју помоћ, па би их у најљепше издали и на погибију навелп. О четама кад иду, боља им срећа реуши. Они су овог љета до на поглед, Требиња и Гацка, сва готово села Турска попалили и опљачкали, а Ришћанска као Зубце, Бапјкове Крушевице и Бањане оглобили и подарачили. Пред овим четама ишао је и војвода Граховеки, и многи сенатори Цетински, и добро су се помогли с муком сиромашком, и овако ће онп вазда чинити, по свему што им се брани и пријети, иначе умрли би од глади. Кучи нијесу имали господара врху себе нити су научили харач плаћати викоме. Кад би