Вукова преписка. Књ. 7

> со о

вук поповић

им зла тодина настала, да не могу живјети мамили би жита и динара некад код паше скадарског, а некад код Господара Црногорског с обећањем да ће им се покорити, и наредбе слушати, па би најпосле обје стране преварили, и зајам им иђели. Племе Братоножића око 2000 пушака преда се око троичина дневи Књазу на лијепе, и Књаз их прими, капетане им постави, и свој суд обави, и крсте им на капе метне да носи сваки, као и остали Прногорци; али племе Дрекаловића, које је још јаче од Братоножића, нешћене никад покорити се Кљњазу него пошто виђоше Братоножиће да примише суд Црногорски и пришише на капама крсте, стадоше их корити, псовати и бруку с њима набијати, да је с овога међу њима било доста зла и крви. По овоме ту недавно справи Књаз свога брата Мирка са 6000 Ц. г. те из бусије напану крвнички на Дрекаловиће, и опале п поробе многе побоље куће, и исијеку све. не гледајући ни на род ни на године, што им није могло испод ножа и пушке побјећи, око 800 чељади! Још да их није Новица Церовић штедио са свом хиљаду Морачана, не би им остала ђавоља жена, ни дијете ни старац. Кад су се наситили брацке крви и њихове муке, други дан вратили су се дома хвалећи се свуда п сваком побједом и плијеном! Мало послије оставши несретњи Дрекаловићи ударе опет на своју браћу Братоножиће, одагнају стоку и убију 87 ваљанијех људи; и с овијем опет раздраже Књаза и Црногорце, те на Панталијев дан пођу опет једно 2000 Катуњана а највише Цуцах на њих, и ови их сад вјешто с помоћу Арнаута Латина и Турака напуште међу се, па их опколе и посијеку око 70 глава, а остали побјегу куд је ком прије могао без етрва, да и данас незна се још за многе. Иза тога онако ускрвљени ударе на Пипере, те посијеку 40 добријех Пиперах, и главе им пошљу у Скадар. За Парићки дакле мир Црногорци не оћу да знаду. Залуду долазе равлични консули, и телеграфски гласови сваки готово дан лете на Цетиње, Књаз оће те оће своју старину Иван-беговину, и вели: „Ја сам наоттрпо вубе за сваког кои насрне на мене, и дође ли ко, ја ћу га пуштит про границе, пи ћемо виђет како ће му изаћ ратујући са мном! Ту неки дан био је почео окупљат сву Шрну гору, да удари на Арбанију, али му искрснуше три консула на Цетињу, и развивши своје барјаке, и у име свон Краљева, забране му да не иде с војском никуд.