Вукова преписка. Књ. 7

6 вук поповић

лико, те вам нисамђ на перво ваше мени предраго ппсмо одљписао. Садђ видећи и читајоћи опетђ друго одђ 9. Октом. писато, одђ стида управђ мога врући мле пламенђ уз образљ полето; за ови дакле путђ, колико молимђ да мп опростпте, а у папредђљ желимљ, да ме башљ, и писмено по носу, ако самђ п попа, нисамђ божи еветацљ, куднете, док самђ млађи да се паучимљ памети; толико да и ово писанце, сљ копмљ желимљ лробављ вашу утђшити, пи дугљ моћ с леђа свалити, праателљски пртимите. Дође намђ вдва и Лукета, а нисмо му се надали колико ни мапка мертву сину, фали се много на дочеку, говору и лобави вашон, пи свима Ришнанима 50 по — 100 мили сте и угодни саде. Мене пакљ с' вашима даровима натоварили сте да не могу управђ носити, то естБ: стидимђ се п стидићу се оволике без заслужне мобави, до мое смерти. Особито лавђ, кој е лбпотомљ својомђ у зачудо многе довео, неизречено ме по воли. Книге одђ Г. Владисаваћвича нисамђ 1ошљ добло, а када п примимђ свакомљ своје по опису вашему предаћу. А за пословице кадљ скупимђ одђ пренумеранта новце на истогљ Владис: послаћу. Молићу васљ за ков обавленје, ербо самљ и желанђ видфти, кое ни напманђ нје ми мило, будући да е толе летература наша у Маџарекоћ жива, не бих васе баремљ за ово молјо. Иза планине без недне препоруке, пртимло самљ потешко бреме пћеама, и одђ туђина зназоћи да су за васљ, опремимђ п мл сљ препорукомљ на Г Гагића у Дубровникљ. У Рисну иу Џерасту искушо сам неколико пћеама, а из Доброте, Столива и ЏШерчанла мучно е добити врбо сви мисле да е нечесова прзевара. Момче оно вамљ добро познато пзђ Доброте, донео м! е бло неке шћеме, али изписате су биле, ков ли е пак 010 чуо, пошао 1е поправлати по свомљ мудремљ начину, говорећи: да онако невалзо ништа, већљ да би се светђ с нљима ругао. Здравице наше одавна би вамљ послао, да самљ икако могао, састатђ се сђ оннмљђ, кон мре и ону едну Домаћинову казао. Онђ е из Грахова (Бајо Станићљ) и будући да су збогђ оногљ несретногљ пашалука п папредђљ много устрашени п забунћни били, нису доле ни слазили управђ одђ Априла м-ца; а садђ изгубили све куће, имовину, а многи свов родителћ и хранителђћ, са свимљ не долазе у Рисан но врице и пиште тражећи по студенимљ кршима п пећинама спасенје. Знамљ обаче за цело да в онђ остао живђ, и смислро самљ тапно послати брата мога управђ к нфму да и препише, и одма по пошти прјимићете и.