Вукова преписка. Књ. 7

ко о с

вук попови"

један комад „Дике Шрногорске“ ма у оном часу кад ми је ваљало понијети сандук у ађенцију неприспје ми из Рисна, тако остаде за други пут, док набавим и оне друге књижице, па ћу вам послати све заједно.

Онијех молитава кад се крсти носе, нијесам могао ни у једној Србуљи наћи све и читаве, него по једну по двије, а има их десетак, тако ми рече један калуђер из Прасквице, и да их је виђао свијех код једног попа из Црмнице, и обећао ми их је набавити да их препишем. — Тако причекајте мало, да и њих дате печатати с тијем врачевскијема у једно.

Ево нам и Врчевић постаде списатељ! Издава некакве затонетке, ма по прилици нијесу народне; јербо каже да их има 200 и да су све у стихове по 10 и 12. стихова свака, а стих од 8 слогова. Писао је пи разаслао на своје пријатеље за њих објавленије, моли и куми сваког да му искупи на њих што се више може предбројника. Као у Бови, ђе га познају за једног смијешног чарлатана искупиће доста пренумеранта, а није књиги метнуо ни велику цијену по 24. крајц. Видђћемо хоће ли се с овом новом радњом помоћи, јер за ову сврху он и издава по себи ову књигу. Пише ми да има међу загонеткама п једна лијепа и о Рисну! Каква ће то бити! Ваљда је он начинио, као што су му и стари причајући и гонетајући вас вијек провели, без да је и један икад својијех сто талијерах стекао и имао!

У оним црквеним књигама, што се печатају ту, у Карловачкој Патријаршији находе прегледаоци некакијех погрјешака, па и с овога ка и с онијех златнијех на корицама орлина, сва је вика на Петрановиће и на владику нашег. На једну није ми ни жао, јер и они доста суше смокве за вама ! Збиља ево се прикучи вријеме и смоквама, и кад ми се намане ђе лијепијех купићу за вас, него ове године нијесу крупне, од дуге и жестоке вруће — суше, нијесу могле нарав.

Јучер с вапором вратише се натраг око #00 Црногорацах, што су лани и ономлани од невоље у Сербију били пошли. Жале се на браћу своју Орбијанце, да су их заћерали били у некакву пусту планину да тамо работају и живе називајући их грдним Циганима.

Књаз је одиста писао за оне Ц. г. што су — близу 2000 — у Цариграду да дођу дома, најдаље до малог госпођина дневи.