Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 299

своју земљу наплаћују за говече по 20 кр. а за брава по 2 кр. — Еле су они већ сјели на поцес по овијем мјестима, каоноти на своју, веле старину — Иван-беговину, па најпошље како коме издере! Међу тим они су се и досле добро помогли са сиромашком муком, а највише, нагрнуо се динара Иво Раков, Петар Стеванов и силни паша Мирко! и некакав хајдук поп Лука од кога је доста торина закукало! Турци се за ово немичу, ваљда им је наређено да мучо, кад у њих не тичу! — По овоме, Књаз смирио се на једној и на другој страни с Турцима, и сад слободно састају се и тргују, пи Црногорци иду у Никшићу и у Подгорицу, а они опет долаве у Котор и у Рисан. — По овоме пред Божић били су 4 конеула, само није Руски, на Цетињу, и јавно се говори: да им је Књаз дао ријеч, да ће Султана признати за свога господара, а Султан да ће му дати толико простора земље, на коме ће бити до 30 иљада пушака! Пошто су се ови консули разишли с Цетиња, пошао је горје консул Руски из Дубровника, и само је преноћио, пак се ејутра дан опет у Котор вратио, и казали су ми да је оштро с Њњазом говорио: како је неблагодаран Русији која је Црној гори доста добра чиннла, и која је с ње много страдала и овог пута што је поднијела, почетак је она свему злу била!. Књаз му је на томе одговорио: да Русија слабо се икад старала да прослави Црну гору! и т. д. Еле му је сад заустављена пензија, и јављен му је овај муштулук ту неки дан! — По) овоме сад му је све надање у Француску, и ако му она непошље убрзо товар жутака, да с њима засипље своје ситије и образније ЊЦрногорце, лако се може велико зло међу њима догодити, кад се обистини и разгласи да су већ поданици Турски, и кад их почну, за ово корити приморци, као што су и до сад почели! Чујем, да би му Султав устушо до сад, онај простор земље, али још чека, док побоље умири неке Турке, што су се побунили, особито у Арбанији и тада предће му земље и на њој житеље, да с овијем заповједа Књаз, и порез уговоренл да плаћа. — 'Борђе за ове после нити се пита нити се чује колико мртвији! рече ми Шуто да ће он сић доље, и чујем да га консул Руски добро почитује, и да му је рекао; „Црна гора губи пенсију и милост Руску ради самога Књаза !-—

(0 јучерашњим вапором оде некуд Вуковић, и разумјех ево сад од једног човјека, да и Књаз справља се на пут нреко мора некуда. — Медаковић купио је у Књаза Превлаку код