Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 301

павлића, послао сам попу Џеру под Острог једну од онијех вашијех књига, и по истом ону опет другу Новици Церовићу у Морачу, и обећао ми се речени Блажо да ће их имати и један и други у руке поуздано.

Ни од оног ђака из Херцеговине, ни од попа Кусовца још ништа не добих; али ђак те је жив, неће ме преварит нипошто, него му није лако по великом снијегу ни доћ, а доћи ће свакако, и донијеће штогоћ тек окопни. У попа ми је Кусовца зла више узданица! Он се дао у другу трговину, Рујевину, лоџ и у коже, па највише тамо на Каштион у Будву слави и бави св.

Један трговац Никшић, казивао ми је о латинској Трипуници у Рисну, да је био по говеда недавно у Дробњаке, и да је виђао многе Караџиће, и за старца Шуја да су му рекли да је жив и добро још да се држи. Особито ми је Фалио Милована Мимова сина, а Шујова синовца да је човјек паметан, и соко у свему, а наппаче у ријечи, и да је данас прва кућа, као што је и прво, ако није још жешћа, и да је он внез над свима кнезовима, и у зборовима његова се вазда слуша, и да Асан-бегу Тоски — Бимбаша над 500 људи, више пута рече: „Чујеш ли ме Асане! педесет ћу ти пута јебехнути маијку, ако се нећеш проћи тога збора, или посла“. И чујеш ли ме: „Ботами ћу те на самарицу па реп у шаке!“ или: „Та болан шта си те бољи од мене и ја сам царев човјек као и ти, ја цару плаћам а ти си од цара плаћен, па збори поштено и чини право !“

И овај исти трговац није ми се могао нахвалити на дочеку како су га дочекали и частили ваши пламеници. Он је опет пошао у Дробњаке, и дао сам једно писмо на Шуја и на Луку вашега да им понесе. У њих сам их прекорио шта су умукли, и зашто ми ђегоћ на писа ком, да знам јесули живи, да барем вама могу за њих штогоћ јавити. По овоме сад се надам да ће ми одговорити, и ако буде Лука написао коју пјесму, причу, затонетку или пословицу, или те буде набавио ког србуљу, као што сам му више пута за ово писао, може бити да ће и сам доћи к мене, јер сам му тако и писао и поручио.

Нимало немојте сумњати, поћићу свакако у Херцеговину те будем жив. — И то ћу вам јавити тек ми дође владика пред Ускрс или ћу овог љета или о јесени првој кад сам за два мјесеца од школе елободан. Те књиге црквене ви хра-