Вукова преписка. Књ. 7

302 ВУК ПОПОВИЋ

ните јер без њих није ми приступишта ни справишта по манастирима а имам их и ја још до једно 24 комада, и сувише око 70 приповједака, и новијех завјета. Ваљаће да ми пошљете кад буде и кои комад вашијех пјесама и надам се како ми нешто срце каже да ћете с овијем мојијем путем бити ако Бог да задовољни. Ја сам хвала Богу још доста млад, п путоват ми кроз наш народ, и за овај посао није ми ни мало мрско ни тешко; и зато увјерите се да једва чекам да кренем већ једном, ваљаће поћи у Васојевиће јер ми је ту њеки дан казао поп Зара капетан из Васојевића да и код њих има овијех Србуља, и обећао ми је донијети неколико комада, а казао сам му цијену како их узимљем за паре и у промјену за књиге црквене. Од њега сам часком преписао п двије добре нове јуначке пјесме.

Књаз Данило био је овдје код мене у Двору владичину осам дана. И на наше Сретеније кренуо је вапором од Мељине пут Крфа, а отолен ће у Марспљу па у Парић! Са собом је повео Књагињу, Ива Ракова, Вуковића једног момка и једну слушкињу Ческињу. Шри угријаној пећи с Књагињом и са свопм доглавницима највише је проводио врјеме. На обједу сваки дав имао је консула Француског сестру, коју је и са собом повео, Мирка п жену му и кадикад свога архимандрита. На вло и просто пшће мало ве трошио, али је веселој шампанњи, пијући је са својим сенаторима капетанима, п војводама, у вечер до пасај поноћа дао како ваља по врату. Војничка музка свирала му је пред двор, и обдар1то в свираче са 4 лтре златне. Политичка власт наша много га је овог пута ладно предусрела, а пон олет спрам ње још ладши је био! Кад су се спремали за поћ у Казин, у најљепшем одјелу обуче се Књаз и Књагиња, Иво Раков и војвода Љуботински његов побратим кога је повео са собом у Џарић. И док су се обукли хтјела се рука Божја! При пзласку из куће запита Иво Раков: „јесам ли сад српека делија“ На ово му одговори своја жена: „Ето јеси да немаш стида изаћ пред ћесара!“ — „А да шта је жли ти пут наш Књаз на Цетињу него ћесар!“ повиче војвода Љуботински. У казину мало су стајали, и за ово вријеме Књагиња није ни с ким проговорила, нити је коме поклон учинила, па су јој замјерили! Поради књаза једва се нашло у Котору пи у околини 800 наполеона влатни у промјену за дванцике! Телеграф је много радио док је он овдје био! — Од прилике Књаз овако разложи: Ја